Дарко, Андреј и Марко реноом из 1984. успјешно прешли пут од Јахорине до Париза и назад

Извор: Независне новине

Реноом из 1984. године отац и син Данко и Андреј Мијовић те њихов сапутник Марко Кошарац успјешно су превалили пут дуг 4.375 км од Јахорине до Париза и назад, и то за шест дана, с тим да су још два дана провели у Граду свјетлости.

Са Јахорине до Париза су кренули управо због Олимпијаде с обзиром на то да је 1984. направљен овај рено, а исте године су одржане ОИ у Сарајеву, односно на Јахорини. Тако су се одлучили да повежу двије Олимпијаде, али и овај француски ауто.

Занимљиво је да их је четрдесетогодишњи француски ауто одлично послужио, а више од 4.000 километара прешли су са само неколико мањих кварова.

Како је испричао Данко Мијовић за “Независне новине”, на свом путу су прошли кроз градове из Балашевићева пјесме “Опрости ми, Катрин”, и то кроз Пулу, Трст, Торино, Милано, Гренобл, да би стигли до Париза.

“Два дана смо одморили у Паризу, гдје смо били са свјетским шампионом у џудоу Немањом Мајдовом. Нисмо успјели гледати борбе уживо зато што су карте прескупе, али је било лијепо. Но, гледали смо меч на видео-биму, онда смо туристички обишли Париз, капију, Јелисејска поља, а дјеца и ја смо се попели и на Ајфелов торањ. Након два дана кренули смо кући, али другим путем, јер смо хтјели да идемо према Лихтенштајну, а свратили смо и да видимо камену голф двојку у природној величини”, казао је Мијовић.

Што се тиче кварова на реноу, Мијовић каже да им је пукао чеп на резервоару, што су поправили успут, а, осим тога, ретровизор им је сломио несавјестан возач те им се искривила и гума.

“Рено је на неким дионицама ишао 100 на сат на брзој цести, тј. на мјестима гдје није дозвољено возити испод 100, али то су кратке дионице, а иначе је ишао 90 на сат. Потрошили смо око 1.000 КМ горива, с тим да он троши око шест литара, све у зависности од тога гдје наточите гориво. Рецимо, кад смо сипали у Њемачкој није трошио такорећи ништа”, истиче он.

Иначе, Маркова мајка Сања Станковић и он су власници овог олдтајмера, а како каже Марко за “Независне”, он је знао да ће их рено довести на жељену дестинацију, као и увијек до сада.

“Драго ми је да је све добро прошло јер је ово био тест за ауто, али и за нас. Било је можда мало посустајања јер нам је прије Милана човјек на ауто-путу закачио ретровизор. Било ми је тешко јер сам сентиментално везан за то ауто. Углавном, све је добро прошло”, истиче Марко.

Овај ауто, како каже, иза себе има много пређених километара.

“Ово је први пут да идемо на овако далеку дестинацију, али с њим смо до сада прешли као два пута од Париза и назад, можда и више”, истакао је Марко.

На овај олдтајмер, рено 4 ГТ из 1984, нико није остао равнодушан – куд год да су прошли изазивао је лавину коментара.

“Људи су били одушевљени па су тако неки трчали за нама, а у Италији су нам добацивали ‘уатрица’, у Француској ‘ла уатрел’”, кроз смијех прича Мијовић.

Ова екипа је била спремна на све па су понијели и шаторе за спавање, али су, како каже, успут спавали на одмаралиштима, колико су им дозвољавали. Мијовић каже да су једном спавали напољу у врећама.

Но, како истиче, битно је да је овај пут имао хуманитарни карактер и да су продавали километре за суграђанина Милоша Божовића, а сакупили су 1.500 КМ, што је, према његовим ријечима, најљепше у цијелој причи.

Подсјећамо, како су “Независне” раније писале, они су на овај пут кренули 26. јула, како би подржали српске олимпијце, а са собом су носили и маскоту Вучка из 1984. те су након 40 година олимпијски дух пренијели из Источног Сарајева, односно с Јахорине, у Париз.