Почела манифестација “Момо Капор: чувар адресе”

Извор: Срна/Филтер

Свечаним откривањем плоче Мому Kапору у улици истоименог назива у Парку великана у Источном Сарајеву почела је манифестација културе “Момо Kапор: чувар адресе”.
Супруга Момчила Мома Kапора Љиљана овом приликом захвалила је граду Источно Сарајево и Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву што његују сјећање на Мому Kапора, који је према њеним ријечима, неко ко је заслужан и за постојање Републике Српске, али и овог града.

“Рођен је у Сарајеву и мислим да је са овог свијета одлазио са тугом и жалом што није више од 40 година крочио у Сарајево, јер је од 1975. године, па све до краја прогањан од власти и Сарајева, а на овај начин се вратио у Сарајево које је гледао за вријеме рата кроз двоглед јер није могао да сиђе. И цркву у којој је крштен а коју ћемо сутра посјетити”, рекла је она.

Према њеним ријечима, за Мома Kапора се не може рећи да је умро, јер њега само физички нема, док све остало живи кроз књиге, слике и сјећање на њега.

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула рекао је новинарима да је Момо Kапор био велики писац, сликар, новинар, публициста, сценариста и човјек који је оставио дубок траг у југословенској и српској култури.

Он је рекао и да је у плану да у наредном периоду поред плоче буде подигнута и биста Мому Kапору, наводећи да ће то бити мјесто окупљања, прије свега младих људи који желе да науче нешто више о српској књижевности и култури.

“Ову манифестацију покушаћемо успоставити као годишњу манифестацију која ће сваке године да буде живо пристуна у граду Источно Сарајево и овом приликом захвалност свима који су учестовали у организацији ове манифестације”, навео је Бартула.

Академик Јован Делић у свом обраћању поводом откривања плоче Мому Kапору истакао је да Срби његују културу сјећања, наводећи да је ова манифестација сама по себи низ чуда.

“Да смрт није непровјерена гласина и да смрт не боли, не бисмо ми данас били у улици Мома Kапора и не бисмо били пред овим текстом овдје који нам је сажета биографија Моме Kапора. Не бисмо присуствовали чудима која се догађају ова два дана, а прво чудо је да је Момо Kапор 14 година по свом упокојењу поново пронашао свој изгубљени град, односно свој нови град, /Источно/ Ново Сарајево”, нагласио је Делић.

Замјеник начелника општине Источно Ново Сарајево Александар Kостовић истакао је да ништа не описује један град или општину као што то раде имена његових улица, кроз које се шаље порука по чему желимо да људи препознају наше мјесто.

“Поносни смо што једна од улица у нашем граду носи име Мома Kапора, поносни смо на ову манифестацију и ову таблу коју смо данас поставили, а у наредној години или можда чак и овој ћемо поставити бисту Мома Kапора у Парку великана”, рекао је Kостовић.

Шеф кабинета градоначелника Источног Сарајева Огњен Сладоје подсјетио је да је овај град и претходних година обиљежавао дане Моме Kапора, додајући да ће градска управа ову манифестацију подржавати и у наредним годинама.

Након откривања плоче Мому Kапору у Парку великана, у Kултурном центру Источно Ново Сарајево одржано је књижевно вече на којем су о животу и стваралаштву Моме Kапора говорили његова супруга Љиљана, глумица Вјера Мујовић, академик Српске академије науке и уметности Јован Делић, академик Академије наука и умјетности Републике Српске Ранко Поповић и професор Душко Певуља.