Шешлија: Изузетан ангажман свих радника, нове услуге за пацијенте

Извор: Филтер/Мира Костовић

О Болници „Србија“ често смо писали претходне године. Свакодневно смо извјештавали о броју рођених беба у породилишту, писали смо о урађеним операцијама, одласцима на специјализације, најављивали долазак доктора из већих здравствених центара.

О свему томе, али и неким другим темама, данас мало опширније.

Имамо ли довољно љекара? Које су нове услуге пацијенти добили? Ово су само нека од питања на која нам је одговорио Небојша Шешлија, директор Болнице „Србија“ Источно Сарајево.

Већи број пацијената и позитивно финансијско пословање

У 2023. години, у односу на 2022, у Болници „Србија“ повећан је број прегледаних и хоспитализованих пацијената. Број амбулантних прегледа и услуга је скоро 250.000, што је значајно више у односу на претходне године.

 „Болница је у прошлој години забиљежила позитивно финансијско пословање и то је трећа година у низу како успијевамо пословати позитивно. То је велика промјена у односу на дуги низ година када је Болница имала тренд негативног финансијског пословања“, рекао је директор ове здравствене установе Небојша Шешлија.

За овај обим посла ради минималан број здравствених радника, каже директор, одајући признање свим радницима на изузетном ангажману и посвећености коју свакодневно исказују.

„Заједнички циљ нам је што бољи рад и само захваљујући њима наша Болница свакодневно напредује. Радимо на едукацији, улажемо у кадар, повећавамо услуге и сматрам да је то прави пут који настављамо и ове године“, каже Шешлија.

Велику захвалност упућује Влади и предсједнику Републике Српске на најсавременијем објекту и условима које данас имају.

„Доказ за то да имамо најбоље услове је и коментар еминентних стручњака који долазе у нашу установу. Они носе велике и добре утиске о салама, опреми и свим условима за пацијенте. Често о томе причају и зато су нам врата отворена у успостављању сарадње са врхунским љекарима који долазе да оперишу наше пацијенте“, каже Шешлија.

Велики изазов за задржавање радника у Болници „Србија“ представља близина Сарајева, највећег града у БиХ – центра који нуди веће могућности љекарима. Такође, најављено је и отварање највеће приватне болнице у БиХ, па би и то могло утицати на организацију рада у наредним годинама.

„Упркос свему томе вјерујем да нећемо имати већи број одлазака из наше установе. Тренутно стање на тржишту и могућности приватних установа су заиста такви да они могу понудити веће зараде од државног сектора и тешко се носити са тим. На нама је да чувамо наш кадар и да наставимо са свим позитивним резултатима које правимо посљедњих година“, поручује директор.

Више посла за хирурге

Руководство Болнице посебно је поносно на одјељења хируршких грана гдје је забиљежен значајан пораст броја пацијената. То је знак да повјерење пацијената у ову здравствену установу расте.

„Наши општи хурурзи, предвођени др Марком Ковачевићем су у одређеним процедурама повећали обим посла за чак 30%. Одјељење офталмологије са др Селмом Хашимбеговић и др Бојаном Ковачем урадило је близу 600 операција катаракте. ОРЛ одјељење са др Ђорђем Пејићем држи примат у овом дијелу Републике Српске, па све до УКЦ-а у Бањалуци, јер ниједно друго одјељење не ради све операције и процедуре које се раде у Болници „Србија“, рекао је Шешлија.

Сарадња са најпризнатијим хирурзима који врше прегледе и операције у Источном Сарајеву

Он је подсјетио да је у прошлој години успостављена сарадња са др Предрагом Алексићем, најпознатијим урологом на подручју Балкана.

„Уз предан рад наших доктора Тодоровића и Пејића, наши пацијенти су добили и услуге које до прошле године овдје нису пружане. Сада је примјетан пораст броја пацијената на урологији, а који долазе са ширег подручја – од Требиња до Брчког“, рекао је директор Болнице „Србија“.

Крајем прошле године успостављена је сарадња са ортопедом др Игором Елезом из КЦ Војводине, који већ обавља операције у Источном Сарајеву. Он је у јануару урадио, тренутно најмодернијом техником, неколико операција уградње кољена и операције кука.

У Болници „Србија“ операције из области гинекологије ускоро ће почети обављати др Жељко Павловић. Директор Болнице каже да су примијетили да значајан број жена на одређене гинеколошке хируршке интервенције одлази у друге установе, па су одлучили направити помак и у тој области. Први корак је управо сарадња са др Павловићем.

„Он ће пацијенте које прегледа у својој амбуланти, а којима је потребна операција, радити у нашој установи. Такође, пацијенте ће прегледати и у нашој установи гдје ће бити могуће заказати преглед и операцију. Покушаћемо ове године успоставити сарадњу и са неким докторима због којих су наши пацијенти за операције из области гинекологије ишли у Невесињe, Бањалуку и Србију “, рекао је Шешлија.

Болести штитне жлијезде – терапије и операције

Руководство Болнице „Србија“ у прошлој години успоставило је једноставнију процедуру за пацијенте који имају обољења штитне жлијезде. Слушали су, поручују, приједлоге својих суграђана али и становника цијеле Сарајевско-романијске регије па је у Источно Сарајево почео долазити и др Ненад Лакетић који је признати стручњак за лијечење болести штитне жлијезде.

„Он има одличну сарадњу са нашим др Ђорђем Пејићем, препознао га је као врхунског стручњака за оперативне захвате штитне жлијезде и препоручивао својим пацијентима чак и раније, док још није долазио у Источно Сарајево. Довели смо врхунског љекара како бисмо пацијентима овдје пужили могућност прегледа. Свјесни смо тога да је значајан број пацијената из наше регије одлазио на прегледе на Златибор а сада то могу урадити у Болници „Србија“, каже Шешлија.

Тако сада у Источном Сарајеву пацијенти имају лакши пут за лијечење обољења штитне жлијезде. Прегледе, дијагнозе и терапијски дио води др Лакетић, а у случају потребе за операцијом на располагању је др Пејић.

Фокус на општој хирургији

Шешлија је најавио да ће, пратећи тренд развоја опште хирургије, на Сипозијуму који организују свaке године, довести најпознатије регионлне хирурге, План је да се изведу и одређене показне операције, како би хирурзи савладавали нове вјештине.

Намјера руководства Болнице је, поручује директор, да се ангажовањем сваког доктора ради на развоју кадра Болнице „Србија“.

Посљедњи примјер је др Елез, уз кога су операције радили специјалиста др Шапоњић и млади специјализанти доктори Патковић и Елез.

За пет година 40 младих љекара упућено на специјализације

Опстанак Болнице гарантују младе снаге, љекари који ће у наредним деценијама наставити са развојем ове установе. Раме уз раме са искусним колегама, савладавају знања из својих области. Њих 40 тренутно је на специјализацијама.

„Често кажемо да је Болница један од стубова опстанка овдје. Само уз добар кадар можемо имати јаку установу која јесте један од стубова Источног Сарајева“, поручује Шешлија.

Са подјелом поменутих 40 специјализација завршен је „убрзани процес додјеле“ јер је на свим одјељењима сада стабилно стање и биће задовољавајући број љекара када се сви они врате са специјализација. У наредним годинама специјализације ће бити додјељиване како би се попунила мјеста љекара који одлазе у пензију.

У Болници „Србија“ рађа се више беба

У односу на 2022. годину, прошле године је у Болници „Србија“ рођено око 60 беба више. Иако то није неки велики број, показује тренд раста и чињеницу да будуће мајке бирају Болницу „Србија“ за мјесто рођења своје дјеце. А број рођених током јануара и дијела фебруара, у односу на исти период претходних година, показује да би текућа година могла бити рекордна по броју рођених беба.