Љубав према књизи његовати од најранијег дјетињства

Извор: gradistocnosarajevo.net

Дјечијa библиотекa Источно Сарајево друга је у Републици Српској према резултатима садржаја и рада. Ова библиотека, која функционише у оквиру Матичне библиотеке Источно Сарајево, тренутно броји 3.600 уписане дјеце. Чланови библиотеке, осим богатог фонда са више од 10.000 књига, могу да користе и дидактичке материјале и играчке, које могу да понесу кући или да их користе током боравка у библиотеци.

Посјетиоци библиотеке су дјеца свих узраста, од беба, па до ученика деветог разреда.

Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Кулашинац каже да ова библиотека организује радионице за различите узрасте, као што су образовна, илустративна и ликовна радионица, те радионица „Бебе у библиотеци“.

У оквиру Дјечије библиотеке, у протеклом периоду, организоване су и бесплатне радионице страних језика. Дјеца су могла да похађају радионице њемачког, француског, енглеског и кинеског језика.

„Осим редовних активности у Дјечијој библиотеци организујемо и посебне програме као што су школа стрипа и дружење са писцима за дјецу. Ове године је организована и радионица ‘Шампиони читају’, када су најуспјешнији спортисти из Источног Сарајева читали члановима библитеке“, каже Кулашинац.

Она истиче да библиотека два пута годишње, љети и зими, организује такмичење „Нај читалац“, како би успјели да анимирају дјецу да током распуста прочитају што више књига.

Према њеним ријечима, сви запослени у библиотеци се труде да обезбиједе нове и савремене наслове, тако да, осим обавезне школске литературе, дјеци могу да препоруче нову и другачију литературу, која би им била интересантна.

На питање да ли је малој дјеци тешко окупирати пажњу, поготово у времену „онлајн“ садржаја који су све више доступни, Наташа одговара да су на радионицама и у библиотеци врло мало у употреби савремене технологије. Објашњава да пажњу дјеце највише задржавају кроз интерактивно учешће, било да је ријеч о цртању, рецитовању или читању.

Кулашинац сматра да све што радимо, па и шта и како читамо, утиче на нас, односно, на понашање и развој дјеце, касније, одраслих особа.

„Читање развија емпатију, побољшава рјечник и проширује знање. Нема сумње да они који су читали у дјетињству настављају да читају и касније у животу, те да навике које су стекли као дјеца, могу да имати одјека и у каснијој животној доби“, наглашава Наташа.

Књиге нас инспиришу, отварају нове видике и прозоре у свијет, а нека истраживања показују да дјеца која читају често постижу боље успјехе у школи.

„Поједина међународна истраживања су показала да дјеца са развијеном навиком читања постижу бољи успјех у школи, касније у животу, граде квалитетније друштвене везе и имају боље самопоуздање“, наводи Кулашинац и додаје да је због тога подстицање читања врло важна задаћа свих нас, најприје родитеља, те просвјетних радника у школама, гдје дјеца проводе значајан дио дана.

Наташа каже да је чак и пола сата дневно дружења са књигом сасвим довољно да мала дјеца стекну навику читања. Она истиче да уколико дјеца у раним годинама имају усађену навику читања, љубав према књигама остаје и када одрасту.

„Ову тврдњу можемо да констатујемо и из личног угла. Драго нам је када нам учитељи или наставници у школама кажу да се у раду истичу дјеца која су посјећивала наше радионице или касније долазила у библиотеку и читаоницу“, наводи Кулашинац и поносно истиче да неку од те дјеце и данас посматрају како остварују запажене резултате на неким од престижних свјетских универзитета.

На питање како да родитељи на исправан начин анимирају дјецу да више читају, а мање времена проводе на интернету, Наташа објашњава да је најважније да родитељи читају и разговарају са својом дјецом.

„Важно је да родитељи разговарају са дјецом, не само о књигама, већ и о порукама које одређена дјела носе и на који начин оно што је прочитано утиче на њих“, каже Наташа и поручује да читање треба да буде забава кроз коју дјеца стичу знање, а не обавеза која их оптерећује.

Водитељ радионичког програма Станка Ждрале каже да је основни циљ радионица да, путем различитих активности и медија, дјеци од најранијег дјетињства приближе књигу, како би стекли навику доласка у библиотеку и доживјели је као лијеп и креативан простор у којем могу да пусте машти на вољу и слободно изразе своја осјећања.

„У радионицама визуелизујемо читање цртањем, играњем представа, користећи различите материјале, све с циљем да дјеца развијају машту, креативност, љубав према књижевности и умјетности“, наглашава учитељица Цана, како је од миља зову малишани.

Она каже да на радионице долазе дјеца различитих узраста, бебе које користе тактилне и звучне сликовнице, дјеца од четири до шест година, те дјеца школског и старијег школског узраста.

„Уколико направимо програм интересантнијим, није тешко заинтересовати ни дјецу млађег узраста. Настојимо да им привучемо пажњу на различите начине, не само читањем књига, него и визуелним начином изражавања, када њима дајемо прилику да кроз илустрације и креативан рад изразе свој доживљај одређеног дјела“, истиче Ждрале, додајући да се дјеца на тај начин лакше и брже приближе књизи.

Ждрале наглашава да дјеца која у раној младости стекну навику да читају, касније са радошћу долазе у библиотеку, те радо учествују и на такмичењима за најчитаоце које организује Дјечија библиотека.