Стални и све радикалнији покушаји ревизије историје

Извор: РТРС

На све учесталије и агресивније покушаје ревизије историје и искривљавања историјских чињеница из Другог свјетског рата, јасан одговор може дати само наука. То је примарна тема дводневног скупа историчара Српске, Србије и Русије који је почео у Палама.

Организатори скупа су Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Руско историјско друштво.

Институт историјских наука на Палама формиран је прије четири мјесеца, а у фокусу његовог дјеловања биће историја српског народа на простору данашње БиХ. Посебно мјесто имаће историјски процеси који су довели до стварање Републике Српске, истраживање и публиковање чињеница о геноциду НДХ над српским народом и српско средњевјековно насљеђе на простору БиХ.

– План је да освијетлимо историјске тачке које представљају одређену бјелину у досадашњем историографском знању, а веома су значајне за српски народ – каже Драга Мастиловић, директор Института.

Стални су и све радикалнији покушаји ревизије историје, у којима параисторичари из најближег комшилука, али и земљаци проказаних водећих европских нациста и фашиста, насилно покушавају Србима да преотму или да фалсификују утврђену и доказану истину и српску историјско-културну баштину.

Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељко Будимир истиче да је важно говорити о ревизији историје и да је видљиво да нацизам и фашизам нису побијеђени.

– Ми преко лажног високог представника живимо њемачки ревизионизам на простору Балкана, посебно у Републици Српској гдје је видљиво да силе за које су чинило да су побијеђене у Другом свјетском рату поново покушавају да надметну оно што нису успјели ни у Првом ни Другом свјетском рату – рекао је Будимир.

Из Института “фалсификаторима”, за почетак, одговарају научним скупом. Окупили су историчаре из Српске, Србије, али и Русије са којима су Срби ових простора вијековима спојени историјом.

– Јако је битно објављивати различите историјске изворе који би могли да потврде са научне тачке гледишта шта се у стварности дешавало у различитим годинама наше историје. Ми бисмо могли да помогнемо по том питању, јер се у руским архивама чува више историјских извора који још нису објављени, а који би могли да буду искориштени у овом смислу – рекао је Руслан Григоревич Гагкујев, предсједник УО Руског историјског друштва и извршни директор фондације “Историја отаџбине”.

Попут Руског историјског друштва, своја врата Институту отвориће и расположиву архивску грађу на употребу понудити и Уралски федерални универзитет.

– Такође смо усагласили у фебруару да делегација Универзитета у Источном Сарајеву дође код нас у посјету нашем Уралском федералном универзитету и тамо ћемо утврдити нашу мапу путева у вези остваривања конкретних модалитета сарадње – каже Виктор Кокшаров, ректор Уралског федералног универзитета Руске Федерације.

Сарадња је овјековјечена и формалним потписивањем споразума, не само са гостима из Руске Федерације, већ сродним институтима из Србије.

– С иправом од Инстиутта очекујемо много. Заједно са студијским програмом за историју нашег Универзитета, мислим да ће то бити најреферентнија установа кад су у питању историјске науке у Републици Српској са жељом и идејом да то буде и шире – рекао је Милан Кулић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву.

Дводневни скуп српских историчара с обје стране дрине и њихових колега из Руске Федерације резултираће зборником радова. Слични научни скупови и конференције, заједничке публикације и научно-истраживачки радови, прелиминарно су већ договорени. Као и оснивање представништва Руског историјског друштва у Палама.