Др Ковачевић о раном оштећењу слуха код дјеце

Извор: Филтер

У породилишту Болнице „Србија“ у посљедњих 18 година обавља се неонатални скрининг слуха.

“Наша болница је једна од ријетких у Републици Српској која ради неонатални скрининг новорођенчади. Преглед се ради свакој новорођеној беби 24 до 72 часа након порода”, каже др Светлана Kовачевић, специјалиста оториноларингологије, супспецијалиста аудиологије.

Додаје да је неонатални скрининг слуха до сада урађен код више од 8 000 дјеце рођене у породилишту Болнице “Србија”.

Скрининг слуха доктори Болнице “Србија” раде и бебама рођеним у другим породилиштима.

„Kада се код дјетета установи сумња на оштећење слуха, даља дијагностика се одвија уз примјену аудиолошких тестова – тимпанометрију, акустички рефлеx и АЕПМС – аудитивне евоциране потенцијале можданог стабла“, објаснила је др Kовачевић.

По њеним ријечима, праг слуха се одређује на основу аудитивних евоцираних потенцијала можданог стабла. АЕМПС се ради у седацији тимски са анестезиологом.

„Сва дјеца рођена са оштећењем слуха у нашем породилишту у зависности од тежине оштећења слуха су амплификована или укључена у програм постављања кохлеарног импланта. Након тога дјеца су укључена у даљу рехабилитацију“, додала је др Kовачевић.

Говорни – језички развој, академска достигнућа и социјализација дјеце оштећеног слуха, како додаје, директно зависе од раног откривања и благовременог започињања рехабилитације слушања и говора.

„Популације дјеце у интензивној њези за новорођенчад има многобројне ризике за настанак оштећења слуха као што су порођајна маса испод 1 500 грама, асфиксија и хипоксија, интракранијална крварења, хипербилирубинемија, респираторни дистресс синдром, ототоксични лијекови, инфекције, конвулзије“, навела је др Kовачевић.

Др Ковачевић каже да је универзални скрининг оштећења слуха оправдан, прије свега због учесталости урођеног оштећења слуха, као и да број дјеце која се рађају са оштећењем слуха превазилази збир свих других дефеката утврђених на рођењу.

У општој популацији учесталост тешког оштећења слуха је 2:1000 живорођене дјеце.

„Према званичном ставу заједничког комитета за дјечији слух из 2000. године неоходно је спровести систематски предглед скрининг слуха код све новорођене дјеце при отпуштању из болнице, а најкасније два до три мјесеца након рођења. Kод сумњивих случајева потребно је дијагнозу потврдити до шестог мјесеца и интервенцију рехабилитацију започети након тога. На тај начин остварује се принцип ране детекције и интервенције код дјеце оштећеног слуха“, закључила је др Kовачевић.