Синиша Берјан, амбасадор БиХ у Кини: Српска има моћне пријатеље

Извор: Глас Српске/ Анита Јанковић Речевеић

Кина је земља будућности, лидер у технолошким иновацијама и вијек који тече неупитно припада њој, а приоритет мог дјеловања у тој држави биће економска дипломатија и промоција Републике Српске и БиХ као атрактивне дестинације за привлачење кинеских инвестиција.

Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” новоизабрани амбасадор БиХ у Кини Синиша Берјан, наглашавајући да му је изузетна част и велика одговорност што је именован на тако важну позицију, с обзиром на значај савремене Кине у данашњем свијету.

ГЛАС: На шта ћете ставити акценат када је у питању дипломатски рад у тој земљи?

БЕРЈАН: У политичком смислу, као амбасадор из реда српског народа, спољнополитички ставови које ћу заступати у Народној републици Кини, а које кинески партнери разумију и уважавају, веома су јасни и недвосмислени, а то је очување уставне позиције Републике Српске у складу са изворним нормама и принципима Дејтонског споразума.

Када говоримо о економији, Кина је отварањем према страним тржиштима доживјела економску ренесансу и експанзију неколико деценија уназад. Представља другу економију свијета још од 2010. године и сигурним корацима граби према првом мјесту. С тим у вези, свакако да ће приоритет мог дјеловања бити економска дипломатија и промоција Српске и БиХ као атрактивне дестинације за привлачење кинеских инвестиција. Најавом и скорим отварањем Представништва Српске у Шангају, са којим ћу тијесно сарађивати, чврсто вјерујем да конкретни резултати неће изостати.

Осим тога, Кина, као једна од најстаријих и најграндиознијих свјетских цивилизација, посебно је интересантна за културно и академско повезивање, утолико више јер се на наша два јавна универзитета, у Источном Сарајеву и Бањалуци, уз значајну подршку наших кинеских пријатеља, изучава кинески језик у оквиру редовних студија.

ГЛАС: Република Српска и Кина већ дуже вријеме имају изузетно добре односе. У чему се огледа заједничка сарадња и да ли нам је та земља заиста пријатељ или има своје интересе у подршци коју нам пружа?

БЕРЈАН: Осим матице Србије, те Русије и Мађарске, Кина је изузетно важан стратешки партнер Српске и велики пријатељ наше Републике. Укупна вриједност кинеских пројеката у БиХ премашила је двије милијарде евра и по вриједности инвестиција из Кине, наша земља се налази на четвртом мјесту у централној и источној Европи, одмах послије Србије, Мађарске и Румуније. Већина кинеских пројеката се реализује у Српској и те инвестиције се углавном односе на енергетски сектор и саобраћајну инфраструктуру. Значајнији, планирани пројекти у Српској су изградња хидроелектране “Дабар” у Херцеговини, аутопут Бањалука – Приједор и аутопут Бијељина – Брчко, болница у Добоју, као и изградња гондоле и тунела у Источном Сарајеву. Наравно, у условима отвореног тржишта гдје ангажман добија најповољнији понуђач, већина ових пројеката јесте комерцијалног карактера. Међутим, морам споменути и актуелне грантове кинеске владе у оквиру програма кинеске развојне помоћи у области образовања, здравства и побољшања квалитета живота. Грантовима ће бити обухваћено неколико пројеката у Српској и БиХ, чија се реализација очекује ускоро, након одабира пројеката и окончања административних процедура са обје стране.

ГЛАС: Има ли простора за додатно унапређење сарадње?

БЕРЈАН: Иако смо ми мало тржиште које у значајнијој мјери не може утицати на глобална економска кретања, простора за продубљивање сарадње са једном од најмоћнијих држава данашњице и те како има, посебно узимајући у обзир изузетан геоположај наше земље који омогућава кинеској привреди приступ европском тржишту. Као и већина земаља свијета, Република Српска и БиХ имају изражен трговински дефицит са Кином и императив за нашу привреду јесте повећање извоза на кинеско тржиште. Многобројне кинеске компаније су заинтересоване за сарадњу у области пољопривреде, електроенергетског сектора и изградње инфраструктуре и у развоју ових сектора, као и привлачењу кинеских туриста, морамо тражити нашу шансу. Треба истаћи да Кина и БиХ имају потписан Споразум о избјегавању двоструког опорезивања, као и Споразум о заштити и промоцији страних инвестиција што увелико олакшава рад заинтересованих привредних субјеката. Такође, много се очекује и од кинеске иницијативе “Један појас, један пут”, односно механизма “14+1” у којем поред осталих земаља централне и источне Европе учествује и БиХ. Ова иницијатива, која прати трговинске руте некадашњег Пута свиле, представља важну развојну стратегију коју је покренула кинеска влада са циљем промовисања економске сарадње, у корист свих укључених страна.

ГЛАС: Кина је у самом врху свјетских велесила, у чему је снага Пекинга?

БЕРЈАН: Колективна посвећеност и напоран рад јесу кључ успјеха великих достигнућа нове развојне ере Кине, под сигурним вођством кинеског предсједника Си Ђинпинга. Политичке и привредне реформе, започете крајем 70-их година прошлог вијека, дале су изузетне резултате. Спроведене реформе су предмет дивљења цијелог свијета и њихов крајњи циљ је испуњење тзв. кинеског сна, који подразумијева да ова земља постане потпуно развијено и модерно друштво до 2049. године. Снага Пекинга се огледа и у непроцјењивом природном богатству јер је Кина данас трећа по рудним, а прва по водним ресурсима у свијету. Такође, поред Индије, Кина је најмногољуднија земља свијета са 1,4 милијарде становника и то је огроман ресурс који они одлично користе. Свјетско тржиште је зависно од кинеских производа и данас је скоро па немогуће замислити било који технички производ који у себи нема барем неку компоненту произведену у Кини, земљи са удјелом од 18,5 одсто у свјетском бруто друштвеном производу.

ГЛАС: Каква је тренутно ситуација у Кини, погађа ли ту земљу економска криза попут великих сила Европе?

БЕРЈАН: Као и у већини земаља свијета, пандемија вируса корона је у одређеној мјери утицала на динамику привредног развоја Кине. Међутим, по окончању пандемије, евидентно је буђење азијског економског дива. Према доступним подацима, опоравак кинеске економије је добро започео у првом кварталу ове године са растом бруто домаћег производа од 4,5 одсто у односу на лани.

ГЛАС: Које су разлике између Кине и Српске?

БЕРЈАН: Кина је велики играч у међународној политичкој и економској арени која снажно подржава мултилатерализам и важно је имати тако моћне пријатеље који разумију све специфичности политичког окружења у којем Српска егзистира. Република Српска, мала наспрам тако велике државе, своју шансу свакако треба тражити у оснаживању веза са Кинезима и искористити развојни замах велике Кине.

ГЛАС: Шта Кинези мисле о нама, какав сте утисак стекли?

БЕРЈАН: Током припрема за одлазак у Кину више пута сам се састао са представницима кинеске амбасаде и кинеских компанија које послују у Српској и БиХ. Многи од њих годинама живе у БиХ, навикли су се на нашу традицију и обичаје. Свиђа им се наша непосредност и гостопримство.

ГЛАС: Претходне четири године били сте амбасадор БиХ у Јапану, које су предности и мане дипломатског живота и рада?

БЕРЈАН: Дипломатија је изузетно динамична и занимљива професија. Посао захтијева фокусираност, вјештину запажања, комуницирања и преговарања, уз задржавање самоконтроле и осјећај мјере. Ово је занат као и сваки други, који се временом учи. У овом послу нема много импровизације, а темељна припрема пред сваки састанак је пола урађеног посла. Свакако да ће ми претходно четверогодишње искуство на позицији амбасадора БиХ у Јапану умногоме олакшати рад у Кини. Дипломатија се не смије схватити као привилегија и “удомљење” појединаца, већ као одговорност према народу и држави. Указано повјерење мора се оправдати.

ГЛАС: Колико вам недостаје родна груда?

БЕРЈАН: Иако Далеки исток нуди прегршт садржаја и могућности, када сте на тако далекој дестинацији, често размишљате о ономе што вам недостаје, а то су, прије свега, моја породица и пријатељи.

Сличности и разлике

ГЛАС: Које су главне разлике између Јапана, гдје сте претходно били амбасадор, и Кине?

БЕРЈАН: Разлике су многобројне. Кинеска нација је мултиетничка и у Кини поред народа Хан, који чини 90 одсто становника, живи и 55 других етничких група. У том смислу, Јапан је знатно мањи. Западњаци често сматрају кинеску и јапанску културу аналогним што у стварности не одговара чињеницама. Јапан је, за разлику од Кине, своје границе странцима отворио тек прије 150 година. Дуго времена је био изолована острвска земља, поприлична непознаница за друге културе. Јапанци су донекле и даље задржали тај свој конзерватизам, у односу на отвореније кинеско друштво. Кинески и јапански језик су потпуно различити, као и кухиње. Када су у питању сличности, и Кинези и Јапанци у великој мјери стављају друштвену корист изнад личних интереса и веома су марљиви народи.