Др Пејић о упалама грла у љетњем периоду

Извор: Филтер

Др Ђорђе Пејић, специјалиста оториноларингологије у Болници “Србија”, каже да се упале грла најчешће јављају у јесењем и зимском периоду, када је вријеме хладније. Ипак, неријетко се могу јавити и у љетњем периоду, када је слузница ждријела сувља због високих температура и као таква подложна дејству патогених вируса и бактерија.

Говорећи о осталим факторима који могу довести до акутне упале грла, Пејић каже да осим нагле промјене локалне или опште температуре то могу бити умор, неухрањеност, конзумирање дуванских производа, алкохола и пад имунитета.

Особама које имају гастроезофагеалну рефлуксну болест, проблеме са крајницима, алергије или су пушачи савјетује опрез када је у питању конзумирање хладних напитака.

“Много чешћи разлог настанка упале грла у љетњем периоду је конзумирање хладних, а нарочито газираних пића, сладоледа, боравак у претјерано расхлађеним просторијама и наглих прелазака из загријаних у расхлађене просторије и обрнуто. Такође, особама које су склоне честим упалама грла, савјетује се избјегавање наведеног”, објаснио је др Пејић.

Љетне упале грла су готово увијек акутне и могу бити вирусне и бактеријске.

Др Пејић каже да су вирусне инфекције грла чешће у односу на бактеријске, а када се говори о љетним упалама грла може да постоји 200 различитих могућих узрочника. Најчешћи је коксаки вирус који је из породице ентеровируса.

Према његовим ријечима, ентеровируси су одговорни за већину вирусних сметњи са пробавом током љетног периода, тако да је могуће да се поред болног грла појаве и пробавне сметње.

Симптоми вирусне упале грла су благо повишена тјелесна температура, осјећај жарења или пецкања у ждријелу при гутању, болови у мишићима, главобоља, слабост.

“Стрептокок је најчешћи узрочник упале грла када је ријеч о бактеријским инфекцијама грла. Он доводи до јаке упале непчаних крајника што је праћено њиховим увећањем, а они су тада тамноцрвене боје. Бол је код бактеријске инфекције интензивнија и понекад доводи до немогућности гутања. Често се појаве гнојне наслаге на крајницима и тада настаје гнојна ангина што изискује примјену високих доза антибиотика. Стрептококна инфекција грла може да буде опасна из разлога што се инфекција путем крвотока може проширити у цијели организам и угрозити зглобове, бубреге и срце”, упозорио је др Пејић.

Симптоми бактеријске упале грла су висока тјелесна температура, малаксалост, интензивна бол при гутању, увећани лимфни чворови врата.

Др Пејић је нагласио да уколико се упала грла прошири на доње респираторне органе, постоји опасност од упале плућа, због чега је неопходна посјета љекару и некада лијечење у болничким условима.

Додаје да се, дијагноза упале грла поставља на основу добро узете анамнезе, клиничког оториноларинголошког прегледа, бактериолошког налаза и лабораторијског налаза крви.

“Лијечење љетне упале грла зависи од врсте узрочника који је довео до упале. Упале су најчешће безазлене и пролазе без антибиотске терапије”, истакао је др Пејић.

Он савјетује да се на почетку упале употребљавају лијекови на бази парацетамола, испирају уста и ждријело чајем од жалфије, јер она помаже у обнављању слузокоже ждријела, дезинфикује слузницу и смањује упалу. Kод вирусних упала савјетује се такође употреба витамина Ц, аспирина.

Антибиотик у терапији лијечења упале грла има смисла једино када се ради о бактеријском узрочнику, а то се може доказати микробиолошком анализом бриса грла.

“На крају важно је напоменути да увијек требамо бити на опрезу када су у питању мала дјеца, старци и имунокомпромитоване особе јер код њих могу настати компликације које неријетко могу да угрозе и живот пацијенту”, закључује др Пејић.