Све више превара интернет куповине – како се заштитити?

Извор: РТРС

Интернет трговина, продаја и куповина, постали су свакодневица. Међутим, повећањем онлајн трговине, све су чешће и интернет преваре.

Све више је оних који умјесто добити, приликом продаје или куповине на интернету остају без новца на банковном рачуну.

Проблем је што je онлајн преваре тешко разоткрити и наћи починиоце.

Драженко Ћосовић жртва је интернет преваре. Огласио је да продаје ауто-фелге. Након што се јавио купац, умјесто зараде – остао је без новца на банковном рачуну.

А све је почело када је лажни купац тражио банковне податке како би му наводно уплатио новац за понуђену робу.

– Линк тог огласа сам добио на WhatsApp, са броја на ком је профилна слика човјека и дјетета, вјероватно да додатно улије повјерење. Зовнем друга који је имао на рачуну и питам могу ли на његов рачун да извршим трансакцију, он ми је изашао у сусрет, испунио податке и на крају је скинуто са рачуна 3.000 КМ – појашњава Ћосовић.

Синиша Бејат, замјеник командира за криминалитет ПУ Требиње, каже како се дешава то да лица када попуне податке, новац са њихових рачуна врло брзо, у року неколико секунди нестане.

– Обично се ради о великим сумама новца. У питању су лажни профили, поступак доказивања је врло комплексан, тежак – додаје Бејат.

Сигурну од лажне онлајн трговине тешко је препознати. За куповину било чега, од одјеће, технике, па све до животних намирница на интернету, потребно је оставити неке од личних података. Број банковног рачуна или матични број, никако не би требало олако давати.

У полицији кажу да је све више жртава оваквих превара. Упозоравају да опасности вребају са лажних, али добро замаскираних профила. Слике новца, накита, брзе и лаке зараде често су толико примамљиве да се лаковјерни “навуку на танак лед”.

– Један такав догађај, кривично дјело смо евидентирали када је грађанин Требиња оштећен за 18.000 КМ – навела је Јована Цвијетић, портпаролка ПУ Требиње.

Интерет преваре угрожавају и трговину озбиљних и провјерених фирми, које за разлику од лажних профила имају лого, количну продатих или купљених аратикала, све је јавно и видљиво.

На мети сајбер криминалаца су предузетници чији информациони системи нису довољно заштићени.

Годишње пословни субјекти, због оваквих криминалних радњи, претрпе милионску штету.

– Посебно су на удару мала и средња предузећа која не могу да се заштите, да изграде капацитете – истиче Веселин Савић, директор Подручне привредне коморе Требиње.

Оливије Зимоња, начелник Одјељења за високотехнолошки криминалитет МУП-а Републике Српске наводи да би се сачувала материјална добра, потребно је улагати и у људе и обуку, односно, како каже, опрему.

Једна од мјера заштите је и кориштење посебне банковне картице за интернет трговину, на коју допуњавате новац према потреби.

Правила заштите купаца, уз неодавање личних потадатка, јесте и да добро провјерите профил прије него што се упустите у било какву трансакцију, како не бисте били оштећени.