Посланици из Српске напустили сједницу Представничког дома

Извор: РТРС

Посланици странака из Републике Српске напустили су сједницу Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ због чињенице да су бошњачке странке потписале заједничку изјаву која се тиче имовине Српске, те понашања предсједавајућег Представничког дома Дениса Звиздића на данашњој сједници.

Предсједавајућа Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Сања Вулић рекла је за РТРС да је Звиздић током дискусије прекидао посланика СНСД-а Милорада Којића, док је другим посланицима дозвољавао да му добацују и да га прекидају.

Клуб СНСД-а најавио је да ће због ових дешавања затражити став Етичког одбора.

Подсјећамо, чланови Предсједништва Денис Бећировић и Жељко Комшић потписали су данас заједничку изјаву са предсједницима парламентарних политичким странака из ФБиХ на нивоу БиХ и ентитетском нивоу, а која се тиче имовине.

Осим чланова Предсједништва, изјаву су потписали предсједник СДА Бакир Изетбеговић, предсједник СДП-а Нермин Никшић, први човјек НиП-а Елмедин Конаковић, као и предсједник Наше странке Един Форто, предсједник НЕС-а Нермин Огрешевић и предсједник Странке за БиХ Семир Ефендић.

Изјаву преносимо у цијелости:

– Позивамо све политичке актере у БиХ да прекину са деструктивним политикама и да досљедно поштују Дејтонски мировни споразум, Устав БиХ, коначне и обавезујуће одлуке Уставног суда БиХ, као и потписане међународне споразуме. Будућност наше земље требамо и морамо градити поштујући начела владавине права и правне сигурности, принципе уставности и законитости, европске стандарде, гарантована људска права и основне слободе, те равноправност грађана и народа БиХ.

– Одлукама Уставног суда БиХ заузети су коначни и обавезујући правни ставови: БиХ је насљедник државне имовине (Социјалистичке) Републике Босне и Херцеговине, те имовине која је припадала бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. У опису државне имовине, који је дао Уставни суд БиХ, јасно стоји да имовина не подразумијева само скуп некретнина које служе јавној власти да може извршавати своје надлежности. Државна имовина је и “јавно добро” (морска вода, морско дно, ријечна вода, ријечна корита, језера, планине и друга природна богатства, јавна и прометна мрежа, саобраћајна инфраструктура), које приоритетно служе свим људима у земљи. Имовина рефлектује државност, независност, суверенитет и територијални интегритет који припадају искључиво БиХ, а не ентитетима. Државна имовина је фундаментални елемент да државна власт буде суштински, а не формално суверена власт. Због тога је и регулисање државне имовине њена искључива надлежност.

– БиХ и мовина не могу и не смију бити предмет било какве политичке трговине. Само БиХ има искључиву надлежност да општим или појединачним правним актима, донесеним од стране надлежних органа власти по тачно утврђеном поступку, уредује сва питања која су везана за државну имовину. Те одлуке ентитети, као и сви други нижи нивои власти, морају поштовати.

– Државним законом о имовини треба осигурати ефикасно и транспарентно управљање и располагање државном имовином БиХ, које ће бити у служби постизања квалитетнијег животног стандарда становништва и заштите интереса БиХ, те осигурати одговорно располагање, бригу и унапређење природних богатстава, културне и историјске баштине, те других стратешких интереса БиХ.

– БиХ посједује не само вањски, већ и унутрашњи континуитет (Социјалистичке) Републике Босне и Херцеговине, којег функционално представља државна власт. Појам “држава” садржан у одредбама Устава БиХ односи се искључиво на Босну и Херцеговину. Прецизније речено, то се односи на три различита елемента: на свеукупну државу БиХ, међународноправно признату, независну, и суверену; на најви5и ниво власти у држави (за разлику од ентитетских и нижих нивоа власти), те сувереног међународноправног сљедника (Социјалистичке) Републике Босне и Херцеговине. Неупитни континуитет између Републике Босне и Херцеговине и данашње државе Босне и Херцеговине недвосмислено упућују на закључак да је држави БиХ, према Споразуму о сукцесији, дата државна имовина наведена у том Споразуму, тј. да је БиХ титулар те имовине. Никакве неутемељене изјаве не могу промијенити елементарне уставноправне чињенице.

– Тужилаштво БиХ и други надлежни органи БиХ морају процесуирати одговорна лица која најављују да ће наставити неуставно и незаконито књижење државне имовине БиХ на Републику Српску. Изјаве појединих функционера из Српске о томе ће незаконито књижити имовину БиХ представљају наставак опасне политике подривања Дејтонског мировног споразума.

– Пријетње сецесионизмом упућене од стране званичних представника ентитетских органа власти Републике Српске и појединих политичких странака које примарно дјелују на простору Републике Српске, те њихово одбијање да проводе коначне и обавезујуће одлуке Уставног суда БиХ представљају грубе насртаје на Дејтонски мировни споразум, чиме се угрожавају мир и стабилност у БиХ, али и цијелом региону. На сваку активност која представља пријетњу територијалном интегритету, суверенитету и међународноправном субјективитету БиХ одговориће се снажно и одлучно, свим потребним механизмима и средствима.

– Упозоравамо представнике међународне заједнице, нарочито земље свједоке Дејтонског мировног споразума, као и канцеларију Високог представника за БиХ (ОХР), да је крајње вријеме да предузму одлучне кораке како антидејтонска и антиуставна политика органа власти Републике Српске не би доживјела ескалацију са непредвидивим и несагледивим посљедицама. Изостанак одлучне реакције представника међународне заједнице на досадашње антидејтонске активности усмјерене против суверенитета и територијалног интегритета БиХ, континуирано охрабрује институције власти Републике Српске и политичке снаге предвођене Милорадом Додиком да наставе са активностима усмјереним против БиХ.

– Позивамо све политичке актере у БиХ да поштују принцип владавине права и престану са генерирањем криза. Посљедице политичких криза су одлазак младих људи, изостанак страних инвестиција, заустављање раста економије и пад животног стандарда, што никоме у БиХ неће донијети добро. Умјесто тога, потребно је да се сви посветимо испуњавању услова из Мишљења Европске комисије, како бисмо убрзали наш пут према Европској унији, те провођењу Програма реформи БиХ на НАТО путу.