Кнежина мјесто богате историје

Извор: Срна

Село Кнежина, сада центар истоимене мјесне заједнице општине Соколац, у стара времена је било густо насељено и имало одлике вароши, а данас у ширем насељу има шездесетак домаћинстава, подручну школу са неколико ђака и једну продавницу.

Осамдесетшестогодишњи мјештанин Петар Пилиндавић, пријератни функционер општине Соколац, присјећа се приче која се преносу са кољена на кољено, да је Кнежина у давна времана имала и око 2.000 становника, према записима неких путописаца.

„У причи од старина помиње се да је Кнежина била веће градско насеље, да је у једној улици бивало 17 дућана /чикми/, те више занатских радњи и хан, а на Биоштици која протиче кроз село и на неколико околних рјечица радило је 11 воденица“, присјећа се Пилиндавић.

Он додаје да се и данас дијелови насељеног мјеста Кнежина називају Чаршија, Топлик, Рогуљићи, Подхаман и Трговиште.

Чаршија се простире на тридесетак дунума између садашњег манастира и џамије, Топлик је извор са просјечном темепратуром воде око 17 степени Целзијусових и не зна се да ли је кориштен као бања.

Пилиндавић у причи за Срну истиче, да се и сада, приликом дубљих земљаних радова наилази на остатке посуђа и других кућанских предмета.

Он тврди да је, и према историјским изворима, Кнежина израсла у градско насеље у другој половини 16. вијека, у вријеме османске владавине, те једно вријеме била чак и сједиште Бирачког кадилука.

Интересантно је, каже, да је у Кнежини, према предању, изграђен један од првих православних храмова на овом подручју, али и једна од првих џамија у БиХ, што иде у прилог тврдњама да је Кнежина некада била значајно насеље у овом дијелу БиХ.

Према црквеном Летопису, наводи он, прва црква у Кнежини изграђена је 1371. године као задужбина Андријаша Мрњавчевића, брата Марка Краљевића. Након ратних оштећења наново је саграђена од дрвета 1926. године, а 36 година касније изграђена је од чврстог материјала. Овај храм је 1989. проглашен манастиром Пресвете Богородице.

Пилиндавић истиче да су муслимани у овом селу говорили да је њихова џамија грађена када и Бегова у Сарајеву, а да историјски извори указују да је то било за времена султана Селима Првог или Селима Другог, те да носи назив Селимија. За национални споменик БиХ проглашена је 2004. године.

У близини џамије је познати извор „Кнежак“ на чијој је бочној стијени непознати путник, ко зна када, арапским писмом уклесао поруку за коју мјештани тврде да значи „Много воде, мало хљеба“.

„Не зна се засигурно када и како је страдала тадашња касаба Кнежина, да ли пожаром око 1765. године, да ли током Бечког рата или је опустошила од куга којих је на овом подручју бивало у више наврата“, наводи Пилиндавић.

Он се, каже, поноси богатом историјом свог родног краја о којој може да прича данима, почев од времена Илира иза којих су у околини Кнежине остале градине, о бројним некрополама стећака, о времену властеле Павловића док је овуда водио главни пут Борач-Олово, до данас када у ширем насељу има око 60 домаћинстава.

Кнежина кандидована за сертификат „Најљепша села БиХ“

Туристичка организација Соколац, у сарадњи са руководством општине, кандидовала је Кнежину за сертификат „Најљепша села БиХ“, имајући у виду да ово насеље има значајно културно-историјско и природно насљеђе и аутентичну архитектиру.

Далиборка Крстајић из ове јавне установе потврдила је Срни да Кнежина има разнолико културно насљеђе од палеолита, преко Средњег вијека и Отоманске империје, до новије историје и значајног природног насљеђа, те да не треба заборавити нематеријалну традицију која живи кроз занатство, гастрономију, ношњу, музику, игре и гостопримство.