У сриједу обиљежавање 31 године од злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој

Извор: Срна

У Источном Сарајеву и Сарајеву у сриједу, 3. маја, биће обиљежена 31 година од злочина паравојних муслиманских формација и радикалних исламиста над припадницима ЈНА у Сарајеву.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључили струју, воду и телефоне.

Биланс крвавог пира износи 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету “Ђуро Ђаковић” три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица који су радили у ЈНА.

У Дом ЈНА рањено је 26 лица, на Радничком универзитету три, Скендерији три, Команди Друге војне области 30, Добровољачкој улици шест, на другим локацијама 26, односно рањено је 71 војно лице, од који 10 официра, четири грађанска лица и 28 војника ЈНА.

Према програму меморијалне манифестације, под називом “Страдање припадника ЈНА у Сарајеву – Добровољачка улица”, у цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Сарајеву, у сриједу, 3. маја у 10.00 часова биће служен парастос за убијене припаднике ЈНА, потврђено је данас Срни у Борачкој организацији Источно Ново Сарајево.

За 10.40 часова планиран је полазак аутобуса за Добровољачку улицу, у 11.00 часова најављена је мирна шетња и полагање цвијећа, док је за 11.50 часова предвиђен повратак у Источно Сарајево.

Програм ће бити реализован уз присуство највиших званичника Републике Српске, српских представника у заједничким институцијама БиХ, руководства градова и општина, чланова породица погинулих припадника ЈНА, преживјелих учесника, представника 3. пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, најављено је из Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.

Најављено је и присуство представника невладиних организација и удружења од јавног интереса проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и НОР-а, градских и општинских удружења и грађана.

Пред Судом БиХ, 21. септембра прошле године почео је претрес у предмету који се води против Ејупа Ганића и још деветорице некадашњих војних и полицијских функционера за злочине у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године у Сарајеву.

Осим Ганића, оптужница, која је подигнута 27. априла, терети и Заима Бацковића, Хамида Бахту, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушину, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића, те Махира Жишку.

Они су оптужени да су 3. маја 1992. године у Сарајеву извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, која је била под пратњом мировних снага УН.

Тужилаштво им ставља на терет да су у оквиру својих функција и овлашћења у војним, полицијским и цивилним структурама, заједно са подређенима, планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену мјешовиту колону војника и цивила запослених у бившој ЈНА, под пратњом мировних снага УН.

Оптужени су и да нису спријечили убиства и рањавања војника и цивила, да су пропустили да казне извршиоце убистава и рањавања, мучили и нечовјечно поступали према заробљеним војницима, те да су помагали починиоцима након извршеног злочина.

Политички представници институција Републике Српске годинама наглашавају да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха тадашње Републике БиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут “Зелених беретки”, “Патриотске лиге” и других.

Општи став из Републике Српске је да Тужилаштво БиХ, које је под снажним притиском и утицајем међународне заједнице и бошњачке политичке елите, такође, сноси велику одговорност јер је предмет “Добровољачка улица” тотално занемарило и игнорисало све ово вријеме, без коначног судског епилога.