Ненад Иконић: “Пружили смо максимум, попадали смо. У просјеку смо спавали три до пет сати”

Извор: Срна

Након десетодневне спасилачке мисије у турском Хатају, чланови Спасилачке службе “Волф” вратили су се својим кућама, а искуство које су тамо доживјели и потресне сцене којима су свједочили памтиће цијелог живота.

У Турску су ишли о свом трошку, на позив АФАД-а, са чијим инструкторима су претходних година и прошли обуку за спасавање из рушевина.

У Хатају су под рушевинама налазили комплетне породице, а дјеца би, прича начелник “Волфа” Ненад Иконић, најчешће била у наручју мајки. Тако су у једној од порушених зграда нашли и трудницу у мајчином загрљају.

“Kада извучете једно тијело испод рушевине, људи вас љубе у руке, то је за њих велико поштовање када имају могућност да укопају своје најближе. Јесте страшно и напорно, али једноставно смо дали све од себе. То је наш крајњи максимум који смо могли да пружимо”, каже Иконић.

Екипа од 13 спасилаца “Волфа” из Фоче и Источног Сарајева и Горске службе спасавања из Бијељине у Турску је стигла седмог дана након земљотреса. Ту ноћ када су дошли након 2.650 пређених километара, нису ни спавали, већ су из возила одмах ушли у рушевине и били су у сталној трци са временом.

“Пружили смо максимум, попадали смо. У просјеку смо спавали три до пет сати”, каже Иконић.

У два наврата су учествовали у проналаску преживјелих.

“Учествовали смо у проналаску жене и двије бебе, копали смо са западне стране, а мјештани са источне. Имали смо топлотни бљесак на термалној камери и знали смо да се налазе једно или два тијела. Заједно смо учествовали у њиховом извлачењу”, каже Иконић.

Он додаје да је дан након тога извучена још једна жена, такође на њихову иницијативу.

“Они су рекли да су провјерили ту грађевину, а ми смо са термалном камером утврдили да се налази можда једна особа и зовнули смо АФАД и са тешким машинама прокопане су двије плоче. Увукли смо се, а затим и они и пронашли су једну особу живу. Проналазак живе особе је неописив осјећај”, наводи Иконић.

Он објашњава да су, након што им АФАД да координате, прво процјењивали степен безбједности рушевине, затим би покушали да раде са псима, а онда са термалном камером.

“Онда користимо ендоскопску камеру за рупе, провлачимо камере, и када установимо да нема преживјелих дајемо повратну информацију АФАД-у и он нас шаље на другу локацију и тако из дана у дан. Чак смо двије ноћи радили до јутарњих часова, журили смо да пронађемо што више живих”, прича Иконић.

Начелник “Волфа” истиче да се нико, колико год имао искуства у спасилачким мисијама, није могао спремити за оволики степен разарања, па ни турски спасилачки тимови који су се у посљедњих десетак година често суочавали са посљедицама великих земљотреса.

“До сада је укопано 42.000 људи, а за 150.000 се трага. Милионски градови су збрисани са лица земље, то се не може објаснити ријечима. Једноставно, и Турци и њихова држава нису виђели оволики степен разарања, погођена је трећина државе, тако да је за све људе који се баве овим послом велики шок”, каже Иконић.

Трудили су се да не угрозе своју безбједност, што је једно од основних правила при спасавању, али су услови били такви да је немогуће било избјећи опасност.

“Знали смо да ће бити повратних потреса, као што су се посљедњег дана десила два узастопна земљотреса. Таман смо напустили једну урушену зграду од два спрата, а када смо изашли и окренули се та зграда је била сравњена са земљом”.

Иконић прича да је Турска јака држава са добро организованим Црвеним полумјесецом и спасилачким службама са три и по милиона волонтера.

“Нико од становништва није био гладан и жедан. Све је обезбијеђено, војска и полиција даноноћно су на улицама, било какав инцидент да се деси, они су окрутни. Kрађе се не смију дешавати, тако да је невјероватно какве смо сцене гледали, како туку људе са металним шипкама по улици. Ако неко покуша да украде храну, туче га цијела улица, вуку га кроз град, такве сцене ни на филму нисам видио”, преноси Иконић слику са турских улица.

Велики допринос дала су и њихова два пса трагача- Kвик из Фоче и Сијера из Сарајева.

“Одрадили су велики посао, али су им рушевине расјекле шапице. Гдје год тимови АФАД-а нису могли да раде, позивали су нас са нашим псима”, похвалио је Иконић “Волфове” трагаче.

Размјере разарања у Хатају су толико велике да ће се морати све наново градити.

“Затвориће комплетан град и онда ће то да равнају машинама. Према информацијама којима смо ми располагали, тражиће да се све зграде поруше и да се град наново гради”, каже Иконић.

Он истиче да све што су доживјели у Турској, без обзира на њихов дугогодишњи спасилачки стаж и велико искуство, мора оставити посљедице и трауме.

“Баш је тешко, причао сам са колегама из Бијељине и Сарајева, они кажу – ми више нисмо исти људи. Ја се трудим да не размишљам у том правцу, јесте све оставило на нас велики утисак, али живот иде даље, обучавамо се, радимо да спремимо што више људи из Фоче, спасилаца, да можемо да одговоримо на било коју потребу за наше становништво”, поручио је Иконић.

Град Хатај или како се некада звао Антиохија, познат је као мјесто гђе је настала једна од првих хришћанских заједница, а фочански “вукови” стигли су да посјете Цркву Светог Марка из првог вијека, која је данас музеј.

У повратку кући, у Истанбулу их је сачекала најбоља одбојкашица свијета Тијана Бошковић и захвалила им се у своје и у име Турске на свему што су пружили угроженом становништву.

У екипи “Волфа”, из Фоче су били Ненад Иконић, Душко Ђурић и Младен Стојановић, а са њима је било и по пет спасилаца из Источног Сарајева и Бијељине.