На Романији снијег није падао само у јулу

Извор: Срна/ Добрила Абазовић

Пензионер /80/ Слободан Форцан већ 15 година, сваког дана, у црквени календар уписује вриједности температуре ваздуха на Сокоцу и тако прати климатска кретања на ширем подручју Романије.

Форцан наводи за Срну да из хобија биљежи и висину снијега, значајне догађаје за породицу, рођендане, сахране, посјете, као и дешавања у свијету за која цијени да могу утицати на живот његових најближих.

Слободан Форцан се сјећа да су зиме на Романији, али и читавом динарском подручју, раније биле много хладније са више снијега, али су људи, како каже, лакше подносили те недаће.

Он прича да је још као студент Факултета шумарства заволио метеорологију, из које је награђен десетком у индексу, па је његово интересовање за ову област остало све до сада.

“Народ у овом крају тврди да на Романији снијег није падао само у јулу, а свих осталих мјесеци јесте, бар на пар дана”, наводи Форцан.

Вођење ових података он наставља и у викендици у селу Осово, код Рогатице, гдје са супругом Војком проводи седам мјесеци у години.

У протеклих неколико дана Соколац је, како су медији јављали, био најхладнији град у Републици Српској, али, према Форцановој евиденцији, то није необично.

Слободан је биљежио и знатно ниже температурне вриједности ваздуха у овом мјесту, гдје је радни вијек провео највећим дијелом као директор Јавног предузећа шумарства, дрвопрераде и превоза “Романија”, и као један од челних људи у Јавном предузећу “Шуме Републике Српске”.

Форцан се сјећа да су зиме на Романији, али и читавом динарском подручју, раније биле много хладније са више снијега, али су људи, како каже, лакше подносили те недаће.

“Посебно се сјећам краја 2011. године када је 31. децембра јутарња температура ваздуха на Сокоцу била минус 32 степена, као и да је од 13. новембра 2011. до 25. марта 2012. скоро сваког дана температура ваздуха у јутарњим часовима била испод нуле”, наводи Форцан.

Према његовим ријечима, 10. јануара 2012. на Сокоцу је јутарња температура ваздуха била је минус 31 степен Целзујусов, а фебруар те године почео је са минус 23 степена.

Четири дана касније, због снијега од 95 центиметара, била је прекинута настава, а 15. фебруара на Сретење измјерено је минус 26 Целзијусових степени. Ванредно стање на подручју општине укинуто је након што је 16. фебруара забиљежен први једноцифрен температурни минус на Сокоцу.

Форцан се сјећа да су медији пренијели да је 2000. године 26. јануара на Сокоцу измјерена температура минус 32 Целзујусова степена.

Соколац је био на врху листе температурних минуса у БиХ, каже Форцан гледајући своје збиљешке, 3. фебруару 2010. са јутарњом темепратуром ваздуха од минус 23 Целзијусова степена, 10. децембра 2012. са минус 31 степеном, затим 18. и 23. јануара 2016. са минус 21, те 8. јануара 2017. са минус 29 степени…

Према његовим забиљешкама, у посљедња два дана децембра 2009.године на Сокоцу је било неуобичајено топло вријеме са максималном дневном температуром ваздуха од 12 и 16 степени Целзујусових, што нису запамтили ни најстарији мјештани овог краја. Благе су биле и зиме 2014. и 2015. године.

Форцан се присјећа и једног 6. маја када је снијег на Равној Романији падао цијели дан, па гости са Ђурђевдана, славе Мијата Лиздека, нису могли кроз снијег изаћи на магистрани пут, па су остали код домаћина на конаку.

Памти и март, али није сигуран које године, када је као директор некада великог предузећа “Романија” за 15. март планирао почетак реконструкције соколачке Фабрике иверастих плоча, али је, због температуре од чак минус 20 степени Целзијусових, тај посао морао бити одгођен.

Форцан на крају ове приче пита – како то да се температурне вриједности забиљежене на Сокоцу често и за по неколико степени разликују у извјештајима појединих медијских кућа?