Британија би ускоро могла да врати посљедњу афричку колонију

Извор: Танјуг

Архипелаг Чагос и највеће тамошње острво Дијего Гарсија, посљедња британска колоније у Африци, ускоро би могли да буду враћени под суверенитет Маурицијуса, пише лондонски “Економист”.

Средином 1960-их Британија је била увелико у процесу разбијања своје империје, али је 1965, исте године када је одустала од Гамбије и Малдива, створила и нову колонију.

Током преговора са Маурицијусом о његовој независности, Британија је за себе издвојила 58 удаљених острва, познатих као архипелаг Чагос. Они су постали Британска територија Индијског океана (биот). Између 1968. и 1973. године становништво острва је протјерано, наводи лист.

Иза ових одлука крио се Хладни рат. Острва Чагос, која су близу источне Африке, Блиског истока и југоисточне Азије, била су стратешко мјесто за одржавање присуства у Индијском океану.    Острво Дијего Гарсија као највеће, Британци су позајмили америчкој влади за употребу као војну базу. 

Послије терористичких напада 11. септембра, Америка је користила базу за нападе на Авганистан и Ирак; њен значај ће се вјероватно само повећати како се геополитичко такмичење Америке са Кином појачава, процјењује “Економист”.

Становници острва су у почетку пресељени на Маурицијус и Сејшеле, гдје многи од њих и даље живе. Британија је 2002. дала држављанство рођенима у Чагосу и њиховој дјеци, а 2022. године у држављанство су укључени су и њихови потомци. 

Око 3.000 острвљана поријеклом са Чагоса већ живи у Кролију, у близини лондонског аеродрома Гетвик, на који су стигли први мигранти, а власти су спремне да стигне још до 5.000, сада када Британија нуди држављанство.  
Британија је, међутим, више пута порицала њихово право да се врате у Чагос, али су тај став и британска права на острва све теже одржива, према оцјени “Економиста”.

УН су 2017. године изгласале да се Међународном суду правде упути случај британске деколонизације Маурицијуса и постави питање да ли је она довршена. 

МСП је 2019. дао савјетодавно мишљење да је британско управљање Чагосом “погрешан чин” и да Лондон има обавезу да га “што је прије могуће” оконча.

УН су измијениле своју званичну карту свијета и од 2020. на њој су острва Чагос приказана као дио Маурицијуса.

Лондон је раније саопштавао да ће вратити суверенитет над Дијего Гарсијом Маурицијусу тек када то острво више не буде било потребно за одбрамбене сврхе, али се тај став британске владе полако мијења, пошто је шеф дипломатије Џејмс Клеверли најавио да ће почетком ове године Британија ријешити питање “вршења суверенитета” над Чагосом “на основама међународног права”. 

Од тада су одржане двије рунде разговора, о којима се ништа не зна јавно, али  многи очекују да Британија одустане од права на Чагос, преноси британски лист.

Маурицијус је пренио увјеравања о “неометаном функционисању” америчке базе, што укључује нови закуп на 99 година. 

Сама Британија би могла да задржи војно присуство на Дијегу Гарсији док не истекне актуелни закуп Американцима, 2036, пише “Економист”.