Ћосић: Међународни фактор није желио да се прича о “Силосу”

Извор: Срна

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је да међународни фактор није желио да се много прича о злочинима које су припадници такозване Армије БиХ починили над Србима у злогласном логору “Силос” у Тарчину што потврђује и чињеница да се велики број српских логораша убрзо по изласку из овог казамата одселио у Аустралију, Kанаду и САД.

Након обиљежавања 27 година од распуштања логора за Србе “Силос”, Ћосић је новинарима рекао да то јасно говори да није било у интересу да ти људи причају о страхотама које су преживјели.

“Дужни смо да напоменемо да су људи овдје затварани само зато што су били Срби. То говори о карактеру рата и о чињеници да је у БиХ био грађански рат, а не агресија, пошто су у овом логору били заточени домицилни становници овог подручја”, нагласио је Ћосић.

Он сматра да је на данашњи дан потребно послати поруку да се овакви злочини никада не понове на овим просторима и да никада ниједна мајка, дијете и човјек не доживи такву трагедију. Ћосић је истакао да одговорни за злочине морају да одговарају.

Говорећи о пресуди за шесторици оптужених у предмету “Силос”, Ћосић је навео да је потребно истрајати и истражити преосталих 126 логора на подручју Сарајева и утврдити колико је људи ту њима било, како су страдали, као и ко су извршиоци и налогодавци.

Представник институција Републике Српске Мирослав Вујичић рекао је да је историја српског народа пуна примјера гдје су људи затварани у оваква сабласна мјеста само због националне припадности.

“На нама је да се подсјећамо, да упозоравамо све у Српској и БиХ, али и да учимо омладину како нам се не би поновиле овакве ствари и да нико не буде затваран због свог имена и презимена. На нама је да призивамо универзалну вриједност, да правда стигне налогодавце”, истакао је Вујичић.

Предсједник Удружења логораша Сарајевско-романијске регије Слободан Мркајић рекао је да су на ово мјесто данас дошли да одају почаст за више од 600 цивила, од којих 24 нису преживјела, који су били изложени стравичној тортури припадника такозване Армије БиХ.

Мркајић, који је био заточен у Силосу, рекао је да је осим премлаћивања, вађења зуба коњским клијештима и изгладњивања, доживио и да уринирају по њему и ударају га металним предметом у главу.

Предсједник Савеза логораша Републике Српске Ане Михајлов рекао је да је логор “Силос” један од бројних логора на подручју БиХ, али да је специфичан по томе што је формиран у мају 1992. године, а расформиран 27. јануара 1996. године, односно више од два мјесеца након потписивања Дејтонског мировног споразума.

“Логор је формиран уз сагласност и наредбу локалне и републичке бошњачке власти, а карактеристично је то да је за злочине који су у Силосу почињени осуђено шест злочинаца, углавном из политичког, полицијског и војног врха општине Хаџићи”, указао је Михајлов.

Он је нагласио да је одлуком Скупштине општине Хаџићи додијељено милион KМ за одбрану злочинаца, што, како је навео, говори о природи овог логора, који је био искључиво за људе српске националности.

Већина логораша који су дочекали слободу данас углавном живи у прекоокеанским земљама, далеко од мјеста злочина и злогласног логора који је затворен на Светог Саву, 27. јануара 1996. године, и то два мјесеца од парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање логора у БиХ.

Ранија свједочења српских логораша потврђују да је логор “Силос”, који су муслиманске власти основале 11. маја 1992. године у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, имао све елементе злогласног логора Аушвиц из Другог свјетског рата.