Др Мутабџија: Превенцијом до излијечења карцинома грлића материце

Извор: Филтер

Др Славица Мутабџија, специјалиста гинекологије и акушерства, поводом мјесеца борбе против карцинома грлића материце истакла је да је послије карцинома дојке, карцином грлића материце најчешћи облик рака код жена.

Према подацима Свјетске здравствене организације (СЗО) током 2020. године забиљежено је 604.000 нових случајева, док су 342.000 била са смртним исходом.
Другим ријечима, у свијету сваке двије минуте од ове болести умре по једна жена.

Др Славица Мутабџија додаје да је према подацима Института за јавно здравство Републике Српске (ИЈЗРС) у регистру за малигне неоплазме, број новообољелих жена од карцинома грлића материце у сталном порасту, као и број умрлих.

Просјечна старост жена код којих се открива инвазивни карцином грлића материце је 45 до 50 година, иако подаци ИЈЗРС показују да је број новозаражених жена од 2014. до 2018. године био различит код старосних група: од 50. до 54 године – 27 одсто, од 60. до 64. године – 26 одсто и 35. до 39. године – 25 одсто.

Др Мутабџија појашњава да ову болест узрокују одређени типови хуманих папилома вируса (ХПВ) у спрези са ризичним факторима. Постоји око 200 типова ових вируса, од којих се око 40 шири сексуалним путем и доводи до инфекције полних органа.

Око 20 до 30 типова су потенцијално онкогени и дијеле се у три групе. Прва је ниског онкогеног потенцијала типови 6 и 11, а ови типови вируса су одговорни за настанак вирусних брадавица. Друга група вируса има умјерено онкогени потенцијал -31, 33, 35, 39 и други, и одговорна је за настанак цервикалних интраепителних лезија (ЦИН, СИЛ). Трећа група има високи онкогени потенцијал – 16 и 18, 45, 56, и одговорни су за настанак 97 одсто инвазивних карцинома.

Око 70 одсто особа се сексуалним односима зарази ХПВ вирусом, а да нису ни свјесни тога, јер инфекција протиче асимптоматски. Kод 85 до 90 одсто жена инфекција ће спонтано нестати у периоду између шест мјесеци и двије године. Kод друге групе жена, код којих постоје ризични фактори удружени са инфекцијом ХПВ-а, доћи ће до промјена у ћелијама грлића материце, у виду цервикалне интраепителне неоплазије (ЦИН).

Према ријечима др Мутабџије, фактори ризика који утичу на настанак карцинома грлића материце су гениталне инфекције, пушење, дуготрајна употреба контрацепције, сексуалне навике, рано ступање у сексуалне односе, промискуитетно понашање, фактори везани за мушког партнера, имуносупресија и лоше хигијенске навике.

Kако истиче, симптоми болести као што су абнормална крварења, крварења ван циклуса, продужена и обилна менструална крварења, крварења након менопаузе, посткоитална крварења, болан сексуални однос, упоран сукрвичав секрет, болови у малој карлици, јављају се када болест узнапредује.

“Да би се карцином открио у раној фази потребни су редовни гинеколошки прегледи, узимање Папаниколау (ПАПА) теста и ХПВ скрининг. ПАПА тест се узима три године након ступања у сексуалне односе. Тест се узима 10 дана након менструалног крварења, а 48 часова прије узимања теста неопходна је апстиненција од сексуалних односа, нестављање вагиналета, тампона, пјене, лумбриканата. Ради се једанпут годишње, а ако су два узастопна ПАПА теста уредна, онда се размак повећава на двије до три године, уколико љекар не препоручи другачије”, нагласила је др Мутабџија.

Она појашњава да жене са напуњених 30 година раде ХПВ скрининг једанпут у пет година, те да је, уколико ПАПА тест покаже абнормалне вриједности, потребно урадити колпоскопију.
Kолпоскопија заједно са ПАПА тестом даје тачност у 98 одсто случајева.

“Kолпоскопија омогућава идентификовање мјеста са промјенама са којих се узима биопсија. Биопсија представља процес узимања исјечка ткива са скрининг мјеста, помоћу којег, касније, добијамо патохистолошке дијагнозе које ће потврдити степен промјене и одлуку о начину лијечења”, додаје наша саговорница.

Лијечење карцинома грлића материце зависи од стадијума у коме је болест откривена, од општег здравственог стања пацијента, као и одлуке да ли жели да рађа или не.

Др Мутабџија појашњава да се диспластичне промјене лијече деструктивним методама криотерапија, каутеризација, ласерска евапоризација, ексцизионим методама – Леетз конизација и Лооп ексцизија и класичном конизацијом.

Рани стадијум рака грлића материце лијечи се хируршки, док се узнапредовали стадијуми лијече зрачењем и хемиотерапијом.

Примарна превенција рака грлића материце је вакцинација. У развијеним земљама свијета, вакцинацијом су обухваћени дјечаци и дјевојчице од 11 до 13 година, док је најранија доб за примање вакцине девет година.

Секундарна превенција обухвата редовне гинеколошке прегледе, узимање ПАПА брисева, ХПВ-е типизације, лијечење инфекција и преканцероза.

“Превентивне мјере заштите од настанка карцинома грлића материце су неступање у сексуалне односе прије 18 године, смањење броја сексуалних партнера, избјегавање промискуитетних партнера, престанак пушења, обавезна заштита при сексуалном односу”, закључује др Мутабџија.