Берибака: Након заробљавања су нас малтретирали, тукли и пријетили

Извор: РТРС

У судници Суда БиХ, споро, али сигурно слаже се мозаик ратног злочина у сарајевској Добровољачкој улици на суђењу Ејупу Ганићу и још деветорици тадашњих муслиманских војних, полицијских и политичких функционера оптужених да су планирали, подстрекавали и извршили напад на небрањену колону у повлачењу.

Тада је убијено девет војника, официра и цивила на служби у ЈНА, рањена 26, а више од 200 заробљено, малтретирано и премлаћено. Свједок Данило Берибака био је међу њима.

У мају 1992. године био је професионално војно лице на служби у ЈНА. Службовао у касарни “Виктор Бубањ”. Три деценије касније у истом комплексу, али на клупи за свједоке. Данило Берибака препричавао је мајску голготу. Другог, у поподневним часовима нападнута је команда Друге војне области на Бистрику, а у касарни оглашена узбуна. Берибака је са посадом “ВИДРЕ” кренуо у одбрану команде. На возило у покрету, са зграде Електропривреде отворена је паљба. На Скендерији је видио већ спаљена војна возила, тијела војника, а на прилазу Команди нови напад.

Пуцали су из правца оближње џамије. Зоље, ракетни бацачи, тромблони. Седми или осми пројектил пробио је куполу у којој се Берибака налазио. Из запаљеног возила спасио га је потпоручник Шабан Хајдаревић. Већ сутрадан у оштећеном возилу био је у одступном маршу, на крају колоне која се у повлачила са Бистрика. И тек што су кренули од командног комплекса, наступио је пакао. До зуба наоружани такозвани сарајевски “браниоци” напали су тада још једину легитимну војску у БиХ.

– Видио сам да је погођен Пантић Драган у руку и Симић Ивица војник. Нисам видио пошто смо оборени на асфалт близу ивичњака, неко је ударао иживљавао се, псовао вријеђао. Осјетио сам пиштољ на потиљку, међутим зачуо се глас “немојте пуцати оставите тог човјека”. Пришао је специјалац полиције којег сам знао од раније надимак Харе. И питао ме откуд ти овдје и одгурнуо је тог господина што ме хтио можда упуцати – прича Берибака.

Два поломљена зуба и још видљив ожиљак на лицу – епилог је иживљавања нападача у Добровољачкој. Повријеђеног, са осталим војницима, официрима и цивилним лицима, одвели су у, већ припремљене, просторије ФИС-а. Поново је премлаћиван, малтретиран. Ту је Берибака свједочио голготи потпоручника Богољуба Пелемиша и војника Славка Савовића, Гордана Вуковића, Миодрага Мастиловића и неколицине дуругих. Од удараца пуцали су кундаци аутомата, изводили их на стријељање, па враћали. Препознао је сина Вехбије Карића. Но и Берибаку је неко препознао. И спасио даље тортуре! Извјесни Рамиз специјалац.

– Ухватио ме за потиљак и подигао, кроза ме је прошла језа очекујем ко зна шта. Човјек је упитао шта сте ово урадили и што, то је човјек који ми је спасио живот на Илиџи – додаје Берибака.

Покушавали су адвокати оптужених идеолога и егзекутора, свједоку да наметну измишљене сарајевске стереотипе о “одбрани” града. О “нишким специјалцима” и имагинарном нападу на зграду Предсједништва. Но Берибака, рођени Илиџанац, их је демантовао! А и на челу колоне у том сарајевском “освајачком походу” на Предсједништво био је нико други до Алија Изетбеговић са кћерком. Суђење ће бити настављено тек 1. фебруара.