Саборни храм Рођења Пресвете Богородице прославио крсну славу

Извор: Срна

Саборни храм Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву прославио је данас крсну славу Малу Госпојину.
Старјешина Саборне цркве у Сарајеву протојереј-ставрофор Владимир Ступар честитао је окупљеним вјерницима празник, додајући да је Пресвета Богородица Марија, чије се рођење данас слави, највећи дар неба земљи и Бога човјеку.

“То је највећи поклон незаслужени који смо добили и који је толико драгоцјен да нам даје вјечни живот и сав смисао живота. И само име Марија често је на Блиском истоку и код старих Јевреја, свих хришћана цијелога свијета. Само име значи дар Бога”, рекао је Ступар.

Према његовим ријечима, прослављањем данашњег празника, славе се и преци који су подигли Храм Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву који је био израз њихове вјере.

“Славећи данас овај велики празник, сабрали смо се у овом храму и честитамо свештенству и свим парохијанима храма којима је данас слава. У име Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома, који данас служи у истоименом храму у Бугојну, преносим поздраве и свима желим срећан праник”, додао је протојереј-ставрофор Ступар.

Одлука о изградњи Саборне цркве Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву донесена је почетком 1859. године. Од 1859. године па до 1862. године купљено је земљиште и материјал за градњу цркве, а градња је почела 1863. године, када су освештани темељи.

Изградња је трајала 11 година, до 1. маја 1874. године. Храм је освештан на Светог Илију, 20. јула 1872. године, скоро годину дана прије потпуног завршетка. Освештао га је митрополит дабробосански Пајсије.

Дозволу за изградњу цркве издао је султан Абдул Азиз да би ублажио критике из Европе због вјерске нетрпељивости.

Црква је изграђена добровољним прилозима грађана Сарајева и околних мјеста, као и дубровачких, београдских, тршћанских и бечких трговаца. Постоји запис да је и султан био један од оних који су дали свој прилог.