Виктору Нишићу прва награда на литерарном конкурсу о теми “Љубав нема боље дане”

Извор: Срна

Додјелом награда ученицима чији су радови изабрани као најбољи на литерарном конкурсу о теми “Љубав нема боље дане” по мотивима поезије Душка Трифуновића данас је на Палама завршена манифестација посвећана овом српском пјеснику и књижевнику.

Прво мјесто на литерарном конкурсу освојило је Виктор Нишић, друго Стефан Шубара, док треће дијеле Мелина Крунић и Ивана Пухалац.

Ученик осмог разреда Основне школе “Свети Сава” из Источног Новог Сарајева Виктор Нишић рекао је новинарима да воли да пише пјесме и приче и да су га инспирисале лектире и писци.

Он додаје да је писао о љубави, како се треба вољети данас јер сутра може да “нас” нема и да љубави не треба тражити мане.

Директор Културно-спортскиг центра Пале Славка Брезо рекла је новинарима да је задовољна манифестацијом која је трајала три дана, те да је на литерарни конкурс пристигло 30 радова.

Прије додјеле награда писац Тоде Николетић одржао је у сали Културног центра Пале интерактивни част под називом “Дјеци у част”.

Он је истакао да је битно са дјецом комуницирати јер су они највећи потенцијал.

– У малим ципелама спавају гени и наше је да те ципеле добро његујемо, чувамо и поспјешимо како би они постали идентитет нашег народа – рекао је Николетић.

У забавном дијелу програма учествовали су ученици паљанског одјељења Школе за основно музичко образовање.

Покровитељи манифестације су општина Пале, Град Источно Сарајево и Министарство просвјете и културе Републике Српске.

Душко Трифуновић рођен је у Сијековцу, код Брода, 1933. године. Прву књигу издао је са 25 година по доласку у Сарајево.

Написао је око 20 књига поезије, четири романа и неколико драма, а сматра се заслужним за креирање сарајевске рокенрол школе.

Аутор је текстова пјесама најпознатијих пјевача и рок група некадашње Југославије, међу којима су: “Бијело дугме”, “Индекси”, Здравко Чолић…

Остаће упамћен и као аутор култне емисије на Телевизији Сарајево “Шта дјеца знају о завичају”. По избијању рата у БиХ 1992. године избјегао је у Нови Сад, гдје је и умро 2006. године.

Сахрањен је у Сремским Карловцима.