Марко Радић о развоју туризма у Српској

Извор: padrino.ba

Марка Радића, доскорашњег директора Туристичке организације Требиње и актуелног руководиоца сектора за промоцију туризма у ТО Републике Српске, затекли смо на одмору у свом граду. А како се наша досадашња сарадња везала за локални туризам, тако је и ова кафа у хладу једног од требињских кафића имала за главну тему управо туризам. Овај пут не само Требиња, него цијеле Српске.

Марко, на одмору си у Требињу. Kако користиш слободне дане и како си се снашао на новој позицији?

Још увијек се навикавам да ми Требиње буде станица само за кориштење годишњег одмора, али с обзиром да је ово је најљепши период године за провести дане овдје, и да знам шта ми прија, ових неколико дана ћу искористити на најбољи начин, те да проведем вријеме са породицом, пријатељима и драгим људима које немам често прилику срести у посљедње вријеме. Професионални пут ме одвео у Бањалуку, и наставио сам радити са истим жаром као што је био случај у Требињу, гдје добар дио енергије потрошите на дневне и седмичне активности и догађаје, док рад у републичкој организацији подразумијева и има за циљ промоцију и развој Републике Српске, те стварање бренда Републике Српске као туристичке дестинације у међународним оквирима.

Тај посао је захтјеван и одговоран, и биће потребан јединствен став свих институција у чијој је надлежности и одговорности туризам Републике Српске, много рада и улагања, превасходно у смислу законодавних, инфраструктурних и едукативних оквира.

Шта је у фокусу развијања туризма у Републици Српској и шта је оно што би издвојио као кључно у туристичкој понуди?

Донешена је стратегија развоја туризма Републике Српске са периодом трајања до 2027. године, у чијем фокусу је визија да је Република Српска најпожељнија туристичка дестинација Западног Балкана за активни одмор, аутентичне доживљаје и туризам заснован на одрживом развоју, која његујући мултикултуралност и гостољубивост промовише имиџ Републике Српске, ствара радна мјеста и привлачи инвестиције са акцентом на четири стартешка циља у развоју, а то су унапријеђен туристички производ, унапријеђен дестинацијски маркетинг, развијени квалитетни људски ресурси, те унапријеђено подстицајно окружење за развој туризма.

Kада је ријеч о туристичкој понуди Републике Српске, најпознатија дестинација јесте олимпијска љепотица Јахорина, која је једна од водећих зимских дестинација у Европи и водећи ски центар у југоисточној Европи са укупном дужином стаза од 47 километара.

Затим су ту дестинације попут Бањалуке која предњачи у манифестационом туризму, и која је ово љето центар региона када је број одлично организованих и посјећених манифестација у питању, затим Требиња које је бисер Републике Српске и гдје се на веома малом простору налази велики број објеката важних за очување културе и идентитета, а које је, такође, препознато као вински крај, уз много историјски важних богомоља, али и модерних садржаја попут Града сунца, те Вишеград на ријеци Дрини, који са Андрићградом представља културну нишу Републике Српске. Не треба заборавити ни микролокације које употпуњују туристичку понуду Републике Српске попут Етно села Kотроманићево, Станишића, Љубачких долина, околине Шипова итд. Бањска понуда, која је препозната и од домаћих, што се види кроз потрошњу ваучера, али и страних туриста, апсолутно заслужује велику пажњу.

Такође, Република Српска располаже са пет Паркова природе Уна, Цицељ у Чајничу, Орјен и Прача у Рогатици, те Тара, као и три Национална парка Kозара, Сутјеска и Дрина. Најпознатији и најстарији међу њима јесте НП Сутјеска. Ту се налази највећи планински врх Републике Српске – Маглић, затим први кањон по дубини у Европи – кањон ријеке Таре, те прашума Перућица, која је највећи очувани природни резерват у Европи. Kада су у питању строги резервати природе споменуо бих прашуму Јањ код Шипова и прашуму Лом код Петровца, па до садржаја на води гдје су у првом плану рафтинг центри на Тари и Врбасу, али и аутентична понуда попут вожње дајаком по Врбасу или баркама на Уни, Требишњици, Сави, Дрини…

Да ли су природни и културни ресурси наша највећа шанса за развој?

Због богатог културног и природног насљеђа Републике Српске, најважнији туристички производи се управо ослањају на културу и природу што могу бити и главни покретачи будућег развоја туризма на овом подручју.

Посебност у понуди представља културна баштина под заштитом Унеска као што су Стећци, мост у Вишеграду, те од нематеријалне баштине брање траве Иве на Озрену и змијањски вез.

Поред очувања и бриге о природи потребно је уложити веће напоре у квалитетно управљање и снажнију туристичку валоризацију културно- историјске и природне баштине како бисмо имали што јединственији доживљај и како бисмо осмислили што интересантнија искуства посјетиоцима.

Такође, да бисмо уопште имали прилику развијати те облике туризма, политике би морале бити посвећене одрживом кориштењу овог насљеђа. Туризам није одржив ако није базиран на очувању природног окружења и културе живљења локалног становништва. Одрживи приступ развоју туризма почиње стављањем на прво мјесто човјека, становника локалне заједнице. Најприје морамо упознати људе, њихове вјештине и могућност интеракције с посјетиоцима. Најуспјешнији је развој туризма у коме људи настављају живјети свој стил живота и спремно позивајући туристе да им се придруже. Циљ је да код туристе изазовете двије ствари, а то су доживљај и жеља. Доживљај и искуство које ће памтити и понијети са собом, и жеља да се томе врате.

Били сте директор Туристичке организације у Требињу нешто више од четири године. Kако у овоме моменту видите туризам у Требињу?

Требиње се лијепо развија и лијепо је видјети да сваке године има нешто ново што употпуњује досадашњу понуду. Требиње је град за све генерације, град са душом, у којем његови гостољубиви домаћини својим начином и прихватањем гостију чине да се они осјећају и живе као локалци, што је најјачи утисак који са собом могу понијети и памтити. Свакако да ће у наредном периоду требати још више радити на побољшању амбијента током боравка туриста у граду, а ту превасходно мислим на обезбјеђивање локације за паркинг за аутобусе, рјешавање проблема наплате самог паркинга, гдје би „канџе“ требало послати у прошлост, а обезбједити ситем картичног плаћања, више јавних тоалета, уређење обала Требишњице и тако даље. Што се тиче цијена у самом граду, о чему се увелико говори у посљедње вријеме, мишљења сам да Требиње не смије бити јефтина дестинација, али свакако да не смије бити ни прескупа. Цијене не би требале пратити дестинације које у љетњем приоду у својој понуди имају обале Јадранског мора, тако да је потребно наћи баланс, јер ће туриста којем је цијеновно идентично, бирајући између континенталне понуде и понуде која подразумијева љетовање на мору, већином изабрати другу опцију.

Kаквих су досадашњи резултати на нивоу Републике Српске?

Иза нас је обрађен шестомјесечни период, гдје смо се када су у питању регистрована ноћења приближили цифри од пола милиона ноћења, а с обзиром да смо у периоду године када је туристичка понуда најразноврснија, с правом очекујемо да ова година буде прва милионска када је број регистрованих ноћења у питању. То ће свакако утицати и на прилив од боравишне таксе, гдје према Закону Туристичкој организацији Републике Српске припада 20% од прилива од таксе локалних организација. Актуелна је и додјела туристичких ваучера коју спроводи Министарство трговне и туризма и ово је прилика да још једном позовем локалне туристичке организације да у дестинацијама широм Српске промовишу објекте из своје локалне заједнице гдје је могуће користити ваучере како би допринијели интересовању и повећању коришћења ваучера од стране домаћег становништва.