Све већи број давалаца крви у Републици Српској

Извор: Глас Српске

Иако се љети, због учесталих путовања и повећаног броја саобраћајних несрећа, више троше залихе крви, у трансфузиолошким службама не мањка драгоцјене течности, јер су грађани Српске, према ријечима љекара, увијек спремни да заврну рукав и покажу хуманост.

Оне који су навикли да помажу и чине добра дјела не може спријечити ни хладноћа, ни врућина, нити било каква друга препрека да дају свој допринос спасавању људских живота. То потврђују и надлежни у службама трансфузије, истичући да хуманитарци широм Српске не дозвољавајући да залихе отање.

Шефица службе за прикупљање крви у Заводу за трансфузијску медицину Републике Српске, служба Бањалука Веселка Ћејић каже за “Глас Српске” да су задовољни одзивом грађана, као и чињеницом да су спремни да искажу солидарност са онима којима је то најпотребније.

“Завод тренутно располаже довољним количинама крви и крвних компоненти. Треба напоменути да је томе ограничен рок трајања, те да су нам добровољни даваоци крви увијек добродошли”, казала је Ћејићева.

Као у свим трансфузиолошким службама у свијету, како каже, тако и код њих постоје одређени периоди у години кад су смањене залихе крви, а ријеч је о љетним мјесецима када су грађани одсутни због годишњих одмора и када је повећан број саобраћајних несрећа.

“Прецизна информација о стању појединачних крвних група зависи од болнице и њених свакодневних потреба, које се брзо мијењају. Та ситуација се зачас промијени, па је тешко рећи која је крвна група у датом тренутку најпотребнија”, рекла је Ћејићева. Међутим, у нашој популацији, како истиче, најзаступљенија крвна група је А РхД позитивна, а најмању заступљеност има АБ РхД негативна.

“Тако су и залихе крви попуњене сразмјерно присутности одређених крвних група у нашој популацији”, казала је Ћејићева, додајући да је током прошле године у Српској прикупљено око 37.500 јединица крви у свих десет служби у РС.

Шеф службе трансфузије “Касиндо” Источно Сарајево, при Заводу за трансфузијску медицину РС Јелена Стојановић Лукић каже да располажу добрим залихама, те да редовно организују акције добровољног даривања драгоцјене течности.

“Код нас је велика потражња за концентратима тромбоцита, а то је компонента крви која се узима из свјеже и има веома кратак рок трајања, свега пет дана”, казала је Стојановић Лукић.

Она је апеловала на грађане да се одазову акцијама даривања драгоцјене течности јер, како истиче, нико од нас не зна да ли ће сутра бити потенцијални прималац крви.

Директор Опште болнице Зворник Иван Поповић истиче да тај град има довољан број давалаца, те да им у случају потребе и када отање залихе објаве позив.

“Немамо проблема што се тиче снабдијевања крвљу. С обзиром на то да је љети на располагању мање добровољних даривалаца крви, буде и мањи број оперативних захвата јер се не препоручују. Тада се раде само хитни програми, а оно што се не мора, одгађа се за јесен”, рекао је Поповић, додајући да је највише потребна Б негативна крва група.

У Заводу за трансфузијску медицину Републике Српске подсјетили су да, према закону, добровољни давалац крви може бити свака особа од 18 до 65 година старости која је доброг општег здравља и не користи терапију, а мушкарци могу да дарују крв свака три, док жене то могу да учине свака четири мјесеца.

Добровољни даваоци

Предсједник Удружења добровољних давалаца крви Гацко Мирослав Вуковић Хрго, који је крв даривао више од 80 пута, каже да су Херцеговци увијек на висини задатка и да набаве крв кад год некоме треба.

“Никад никога нисмо ускратили да му нисмо пронашли крв у свако доба и гдје год било”, рекао је Вуковић.

Имали су један случај, прича, када је жени пукла трбушна аорта, те је захваљујући брзој реакцији давалаца скупљено 15 доза Б негативне крви и жени је спасен живот.

“Када дарујем крв, знам да сам неком помогао и да сам му продужио живот, и то је нешто што је још остало хумано у овом друштву”, рекао је он.