Радници напуштају и државне послове

Извор: Глас Српске

На стотине запослених у институцијама на нивоу БиХ у претходном периоду раскинуло је уговор о запослењу на властити захтјев, а економисти истичу да државне јасле нису примамљиве као раније.

Из информација које су министарства, агенције, комисије те друге институције на нивоу БиХ доставиле Представничком дому Парламента БиХ скоро да нема оних које нису пријавиле да у периоду од 2018. године па до јуна ове године није било случајева у којима запослени нису тражили да раскину уговор о раду.

Највише радника у правосудним институцијама тражило је да раскине уговор о запослењу па је тако само у Суду БиХ чак 48 запослених у поменутом периоду на основу споразумног раскида уговора отишло из те институције.

Ништа боља ситуација није ни у Тужилаштву БиХ, јер је 39 радника на основу споразумног раскида уговора о раду напустило ту институцију.

“Ријеч је углавном о стручним и административним радницима, али и тужиоцима, а као разлог раскидања уговора наведен је прелазак код другог послодавца”, наведено је у информацији Тужилаштва.

Ни Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) у протеклом периоду није мимоишао одлазак радника на властити захтјев, јер су ту институцију од 2018. године по том основу напустила 34 радника.

Ситуација није сјајна ни у Агенцији за идентификацију докумената, евиденцију и размјену података (ИДДЕЕА), јер су 32 запослена у тој институцији са послодавцем раскинула уговор о раду.

Одлазак радника на властити захтјев примјетан је и у институцијама које су надлежне за безбједност па је тако Обавјештајно-безбједносну агенцију (ОСА) напустио чак 21 запослени, Граничну полицију БиХ 12, а Агенцију за истраге и заштиту (СИПА) шест службеника.

Запослени су и у свим другим агенцијама, комисијама, канцеларијама, али и министарствима тражили од послодаваца да раскину уговор о запослењу.

Економисти истичу да је јавни сектор све мање примамљив те да људи прелазе у реални, гдје су веће шансе за напредак.

“У било којој развијеној земљи држава запошљава најгоре са тржишта рада. Свако ко је иоле способан тежиће да ради у некој приватној компанији, гдје има шансу за напредак и може да оствари значајнију зараду. То је правило свих развијених земаља”, рекао је економиста Марко Ђого.

Нагласио је да се полако и у БиХ развија свијест да је боље радити у квалитетним фирмама, посебно у већим градовима, као што су Сарајево и Бањалука.

“Појављују се и компаније које дају значајно веће плате него у јавном сектору. Посебно у неким областима као што је ИТ сектор”, подвукао је Ђого и додао да треба да нас радује чињеница да људи напуштају институције и јавни сектор и прелазе у приватни.

Он је подвукао и да су плате дужи низ година у јавном сектору биле залеђене, што је уз раст примања у приватном сектору довело до тога да запослење у јавном више није толико атрактивно.

“Заправо највећа предност јавног сектора огледа се у томе што у многим случајевима радници нису оптерећени пословима те имају загарантован одмор, регрес и друге привилегије. То је све у нивоу неког вишег преживљавања без пуно одговорности и рада, а приватни сектор пружа веће шансе за напредовање и све док радник ствара додатну вриједност, послодавац ће га цијенити”, навео је Ђого.

Нагласио је да се такав тренд десио и у транзицијским земљама, као што су Мађарска и Румунија, гдје је масовно дошло до преласка запослених из јавног у приватни сектор.

“То се напросто мора десити код нас, а то је уједно и показатељ оздрављења економије и друштва у цјелини”, закључио је Ђого.

Омбудсман и Савјет

Из информација које су достављене Представничком дому Парламента БиХ само двије институције нису пријавиле да је било случајева у којима су запослени тражили споразумни раскид уговора са послодавцем. Ријеч је о Омбудсману за заштиту потрошача и Савјету за државну помоћ.