Babić: Gledaocima upućena poruka da je ćirilica nepoželjna na BHRT-u

Izvor: Srna

Profesor na Katedri za srbistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Milanka Babić rekla je da je sa BHRT-a gledaocima upućena poruka da je ono što je napisano ćirilicom nepoželjno na ovom zajedničkom javnom servisu i da bi uprava televizije na ovo morala da reaguje.

Babićeva je istakla da je poređenje slova ćiriličnog pisma sa hijeroglifima, kako ih je u emisiji nazvao novinar BHRT-a Elvir Bucalo, bilo u negativnom kontekstu, te da bi morale postojati neke sankcije za to.

“Moje mišljenje je da bi uprava BHRT-a, s obzirom na to koliko se podiglo polemika i upućeno kritika na račun promovisanja ćirilice u Republici Srpskoj, morala da reaguje na one koji se javno igraju i iživljavju na gledaocima u BiH, a posebno na onima koji su se našli uvrijeđeni, među kojima sam i ja”, istakla je Babićeva za Srnu.

Ona je istakla da je to doživjela negativno, kao pripadnik srpskog naroda i neko kome ćirilica ne predstavlja tako “negativno određene hijeroglife”, kako je to predstavio novinar BHRT-a.

Prema njenim riječima, Bucalo se obratio omalovažavajućim tonom, ekspresivno obojenim, sa negativnom porukom, da je ono što je napisano ćirilicom nepoželjno na BHRT-u.

“Ovo je jedna negativna poruka, poruka onima koji se identifikuju sa ćiriličnim pismom kao svojim nacionalnim pismom. To je za voditelja BHRT-a jedan kontekst koji se njemu ne dopada, što je izraženo i načinom na koji je to rekao”, rekla je Babićeva.

Ona je istakla da je još tragičnije što se ovo desilo na zajedničkom javnom servisu, dakle svih koji žive u BiH i na kom se mora više poštovati pravo na srpski jezik i njegovu upotrebu.

Babićeva je naglasila da je pitanje pisma aktuleno u BiH, što pokazuje i polemika u vezi sa Zakonom o zaštiti ćiriličnog pisma i srpskog jezika, za koji je navela da je doživio drugu skupštinsku verifikaciju, te da su Bošnjaci i po drugi put potegli vitalni nacionalni interes, kao da je latinica ugroženo pismo u Republici Srpskoj, što zakon ni u čemu ne pokazuje.

Ona je pojasnila da hijeroglifi podrazumijevaju drevnu pismenost, ali sa aspekta kolokvijalnog jezika, u tom nekom prenesenom značenju podrazumijevaju neki nerazumljivi pa i primitivni, zaostali tekst, koji je u neka davna vremena, u nekim počecima ljudske civilizacije, predstavljao neko drevno pismo.

“Kada se uzme pravo značenje riječi hijeroglifi, a ovdje to nije upotrebljeno, oni imaju pozitivnu konotaciju, ali je Bucalo to upotrijebio u negativnom kontekstu i ćirilicu je izjednačio sa hijeroglifima kao nerazumljivim, nejasnim i zaostalim pismom”, istakla je Babićeva.

Prema njenim riječima, to je osnovna poruka upućena gledaocima BHRT-a, servisa koji koji bi trebalo da bude “građanski servis BiH”, bez nekih izrazitih nacionalno konotiranih relacija, bez obzira koji je urednik obilježio rad tog servisa, bilo kog dana u sedmici.

Babićeva je navela da BHRT servis ni po svom programskom sadržaju nije blizak nekom ko živi u Republici Srpskoj i pripada srpskom narodu.