Храна у Српској поскупјела дупло више него у ЕУ

Извор: Независне новине

Према подацима Републичког завода за статистику, храна у Републици Српској за годину дана поскупјела је 20 одсто, а истовремено у Европској унији, према подацима Еуростата, раст цијена хране износио је свега 8,9 одсто.

Стручњаци објашњавају да цијене хране у Српској расту јер је зависна од увоза те да је чињеница да домаћи произвођачи практично и не осјете раст цијена хране јер кајмак покупе углавном трговци.

“Ради се о производима који имају велики удио у превозу. По робу и храну се иде хиљаду километара далеко и то је једно од објашњења због чега цијене хране код нас расту далеко више него у Европској унији”, рекао је за “Независне новине” Жељко Вашко, професор Пољопривредног факултета у Бањалуци на катедрама за рурални развој и економику пољопривреде.

Он истиче да је један од разлога што је властита производња хране у Републици Српској нижа, због чега је принуђена да је увози и то у ситуацији када су цијене највише, али и то што трговина у овом тренутку остварује екстрапрофит и диже цијене због психолошког момента потрошача који гомилају залихе.

Kада је ријеч о Европској унији, у просјеку цијене хране на нивоу свих чланица порасле су 8,9 одсто, међутим зависно од земље до земље евидентна су драстична одступања. Рецимо, цијена хране у Француској порасла је свега четири одсто, док је у Бугарској тај раст износио чак 21 одсто.

“Kод већине производа Европа је нето извозник а не увозник. Они имају и веће залихе и код њих се то користи да се премосте нестабилност и раст цијена на тржишту. Ми немамо те залихе и тренутно једемо храну по највећој цијени и по цијени која је тренута. И у Европи су поскупјели производи који су дефицитарни. И код њих су скупљи хљеб и пилетина рецимо, јер у производној цијени пилетине енергија учествује са 30 одсто, а знамо колики је код њих био раст цијена енергената од гаса, електричне енергије итд.”, истакао је Вашко.

Према подацима Републичког завода за статистику, у априлу 2022. године у односу на март исте године цијене хране и безалкохолних пића веће су за 5,7 одсто, док су цијене у осталим категоријама, осим транспорта, углавном мировале или су расле испод један одсто.

Немања Васић, потпредсједник Спољнотрговинске коморе БиХ и власник Месне индустрије “Тривас”, каже за “Независне новине” да је Српска зависна од сировина из ЕУ те када се на те цијене сировина додају транспортни трошкови, али и узме у обзир мешетарање трговаца, дођемо до тог раста.

“Мешетари се много. Знам многе фирме које су имале проблеме, све су ријешиле, и кредите и све, што значи да су имали енормне зараде и екстрапрофит. Има и безразложног дизања цијена. Нас трговци држе у канџама и немамо избора, ако хоћемо да радимо морамо прихватити те ниске цијене, а онда они одређују услове. Ниједан трговац још није скинуо маржу или бенефите које узимају за позиционирање робе. Велетрговци су углавном ти који доприносе проблемима које имамо и ми који имамо производњу не осјећамо ништа осим проблема”, рекао је Васић.

На питање да ли би држава или инспекцијски органи могли томе стати украј, Васић каже да има покушаја кроз ограничење марже, али да смо ми свјетски прваци у томе како преварити државу, наводећи примјер да трговци направе три или четири фирме и свака једна другој прода за тај дозвољени проценат па се онда то “назида”.