Старом жељезу пада цијена
Извор: Глас Српске
Цијене секундарних сировина прије два мјесеца доживјеле су свој максимум у посљедњих деценију и по, а пад који се тренутно биљежи улијева наду домаћим привредницима да ће доћи и до појефтињења других материјала на тржишту.
Глобална кретања и актуелни тренд поскупљења који се негативно одражава на буџет становника Српске није заобишао ни жељезни, алуминијумски, бакарни и други метални отпад.
Раст цијена фирмама које се баве откупом секундарних сировина у првим прољећним мјесецима задао је пуне руке посла јер су, с обзиром на повољну откупну цијену, грађани масовно доносили старе машине, акумулаторе, лимове да би зарадили коју марку више.
У међувремену, тврде у предузећу “Секундарац” из Градишке, гужве на стовариштима све су мање, јер је дошло до пада цијена сировина.
“Врхунац откупних цијена био је током марта и тада смо имали велике гужве. Људи су масовно чистили подруме, гараже, дворишта и довозили сав одбачени метал који им није био од користи у домаћинству. Откупна цијена жељеза током тог врхунца била је 0,70 КМ по килограму, а тренутно је 0,50 КМ. Килограм бакра сада плаћамо између 12 и 14 КМ, а прије само мјесец и по давали смо 15 – 16 марака, у зависности од класе. Цијена алуминијума сада се креће од двије до четири КМ, а током врхунца била је за око 0,50 КМ виша”, истакли су у овом предузећу и додали да су цијене секундарних сировине које су важиле прије само мјесец и по биле рекордне од времена свјетске економске кризе из 2008. године.
Замјеник директора у предузећу “Призма комерц” из Бањалуке, које се такође бави откупом и прерадом сировина Дарко Мајсторовић тврди да ће цијене отпадних метала наставити да падају.
“Откупне цијене секундарних сировина, упркос паду и даље су високе и ми имамо најаве да ће већ идући мјесец доћи до новог смањења”, казао је Мајсторовић.
Да је дошло до пада цијена металских сировина на европском тржишту потврдио је за “Глас Српске” директор и власник предузећа “Металац МБМ” из Дервенте Слободан Голуб.
“Паду цијена свједочимо посљедњих 15 дана. Просјечна цијена цијеви и лимова доскора је била око 1.550, па чак и 1.600 евра по тони, а сад је у просјеку око 1.250 евра за тону. То је и даље много ако се узме у обзир да је прије кризе износила 950 евра по тони”, рекао је Голуб и додао да ће ново појефтињење услиједити и за јун. Каже и да пад цијена репроматеријала прати и појефтињење готових производа.
Јефтинији метал изузетно је обрадовао грађевинце у Српској.
“Жељезо је појефтинило десетак одсто, што улијева наду да ће исти тренд пратити и друге сировине, будући да је раст цијена прошле године почео управо са грађевинским жељезом, након чега се прелио на бетон, блокове и друге материјале које користимо у градњи”, каже власник и замјеник директора приједорске фирме “МБ Модул” Бојан Мамлић.
Бетон и блокови
Према ријечима Бојана Мамлића грађевински сектор изузетно трпи због поскупљења.
“Бетон је на почетку године био 128 КМ кубик, а сада га плаћамо 158 КМ. Посљедњих дана дошло је и до раста цијена блокова, на шта нисмо рачунали”, жали се Мамлић.