Романија да чува своје природно насљеђе и ресурсе

Извор: Срна

Представници Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске препоручили су предузимање мјера заштите Гирске пећине и Пећине под липом на подручју општине Соколац.

Начелник Одјељења за природно насљеђе Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Драган Ковачевић рекао је Срни да су прије неколико дана, у оквиру редовног стручног надзора, посјетили Гирску пећину, споменик природе у селу Доње Гире и Пећину под липом код Кнежине, која ужива статус заштићеног подручја.

Он је навео да је након уласка у Гирску пећину, чија је вриједност у богатом пећинском накиту у главном и споредним каналима, екипа примијетила да су на једном мјесту сталактити оштећени. „Срећом, то оштећење није велико и пећина је у фантастичном стању, а сталактити и сав пећински накит су прелијепи, блиједи и потпуно калцификовани, што значи да у себи нема нимало примјеса жуте земље, па их то додатно чини невјероватно лијепим“, изјавио је Ковачевић.

Препорука стручњака из Завода је, како је рекао, да ову пећину треба заштитити постављањем решетке како би се спријечио улаз лица која желе да стварају проблеме.

Према његовим ријечима, за заштиту Гирске пећине једно од рјешења је постављање капије и вођење евиденције ко и када улази у овај објекат, који је проглашен спомеником природе. Гирска пећина се налази на сјевероисточним падинама планине Озрен, у селу Доње Гире и удаљена је од Сокоца 27 километара, а кроз њу пролази водени ток.

За Пећину под липом у близини Кнежине, Ковачевић је нагласио да спада у мале поткапнице, полукружна удубљења у кречњачким гредама без дубљих удубљења у стијени, те да је сама по себи интересантна због археолошког записа на стијени при улазу у овај објекат из доба палеолита.

Он је подсјетио да су испред ове пећине рађена археолошка истраживања у неколико наврата од 1987. године и да је нађено низ артефаката из праисторијског времена, а на хоризонталној стијени отвора ове поткапине налази се уклесан палеолитски запис.

Ковачевић је нагласио да је екипа Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа на улазу у Пећину под липом примијетила потпис на стијени код улаза у пећину и да је то до сада изблиједило.

Он је указао да треба наћи најбољи начин да се спријечи оштећење натписа на каменој стијени при улазу у ову поткапницу. Један од приједлога стручњака из Завода је да се, у сарадњи са локалном заједницом, та локација заштити постављањем ограде или видео-надзора. Ковачевић је нагласио да цијела заједница треба да чува природне ресурсе јер ни они нису вјечни.

„Романија је једна предивна планина. Чувајте је, уживајте и свиђа ми се да се природно насљеђе и ресурси на овом подручју полако почињу користити у туристичке сврхе, што је један од начина да народ остаје на овим просторима и користи благодети природе у позитивном смислу, а то је циљ свих пројеката који се реализују“, поручио је Ковачевић.

Он је навео да су се екипи Завода при обиласку пећина на подручју општине Соколац придружили представници Туристичке организације Соколац, Шумског газдинства „Романија“ и Планинарског друштва „Гласинац“ са Сокоца, те Спелеолошко-еколошког друштва „Орловача“.

Ковачевић је подсјетио да је група истраживача и експерата Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, на иницијативу градоначелника Источног Сарајева Љубише Ћосића, прошле године ушла у пројекат заштите Требевића, кањона Паљанске Миљацке и малим дијелом Мокрањске Миљацке ради успостављања заштићеног подручја, те да та истраживања приводе крају.