Обиљежено 30 година од рушења манастира Житомислић

Извор: Срна

Светом архијерејском литургијом, коју је служио Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије уз саслужење свештенства Епархије, данас је обиљежено 30 година од разарања манастира Житомислић и 20 година од почетка његове обнове.

Саслуживали су игуман Данило, архимандрит Лазар, свештеници Борис Бандука, Бранимир Боровчанин и Душко Којић и ђакон Бранислав Рајковић.

Овај значајан датум обиљежен је у оквиру програма Дана Светог Василија Острошког и Тврдошког који се одржавају од 7. до 12 маја на подручју Епархије захумско-херцеговачке и приморске, а поводом 350 година од представљења Светог Василија Острошког и Тврдошког.

Владика Димитрије након литургије подсјетио је да је манастир Житомислић био порушен до темеља и да је требало десет година да почне обнова.

– Након почетка обнове игуман Данило, отац Лазар, владика Атанасије и владика Григорије су показали љубав, вјерност и истрајност. И када је овдје било мјесто пустоши и када није било живота, сваке године се долазило и служила се света литургија. Анђео нам је 2005. године јавио радосну вијест да је васкрснуо Житомислић и ми смо се окупили те године предвођени блаженопочившим патријархом Павлом да осветимо ову свету обитељ – рекао је владика.

Владика Димитрије навео је да је на данашњи празник Светих жена мироносица служена и прва литургија након рата на рушевинама манастира.

– Некаква повезаност постоји између Светих жена мироносица и ове свете обитељи, а није ни чудо пошто је Мајка Божија једна од њих. Нека би дао Бог да и у нашим малим борбама, спољашњим и унутрашњим и ми останемо вјерни и они који сматрају да ништа љепше од Христа нема у овом животу. Ако останемо вјерни имаћемо благослов Божји – поручио је владика Димитрије.

Игуман манастира Житомислић Данило Павловић присјећа се да је обнова манастира почела на данашњи дан 2002. године.

– Манастир је порушен до темеља 1992. године и то је његово највеће разарање у историји. Након 10 година, на недељу Мироносица, служили смо прву литургију на рушевинама манастира. Тада сам постављен за игумана манастира и почела је обнова. То је јако значајан моменат, не само за манастир, већ за цијелу долину Неретве, јер је тада почео повратак. То је био јасан сигнал људима да је Црква уз њих и да је повратак нешто што Црква благосиља – присјећа се игуман Данило.

Почело се тада са рашчишћавањем терена, обновом и враћањем у првобитни изглед, а 2005. манастир је освећен.

– Ове године сјећамо се и 30 година рушења манастира Житомислић, али и Саборне цркве и свих цркава и парохијских домова. Свака наша црква од Метковића до Коњица је девастирана, запаљена, порушена. То је око тридесет богомоља. Сви наше светиње су порушене, а оне најзначајније – манастир Житомислић и Саборна црква у Мостару су миниране до темеља. То говори да то није било стихијско рушење, већ да је то био један организован процес са циљем етничког чишћења српског народа из долине Неретве – истакао је игуман Данило.

Он истиче да је ово значајан јубилеј, јер се сјећамо рушења и одласка нашег народа, али и обнове.

– Данас нема ниједне цркве, осим оне у Љубушком, да није обновљена или да није почела њена обнова. Свугдје се служи литургија, свештеници су на свим парохијама. Сјећамо се рушења и прогона, али нам је још важнија обнова – рекао је игуман Данило.

Он се присјетио да су на празнике на рушевинама служене литургије, те да је владика Атанасије увијек долазио, служио и уливао наду у обнову свих светиња.

Игуман Данило напомиње да је један број Срба остао у Мостару и да они су прошли голготу, логоре, затворе, мучења.

Он истиче да је након таласа повратка, обнова цркава и домова људи ишла паралелно.

– То су људи који завређују посебну пажњу и посебну захвалност јер у то вријеме повратак није био популаран, ни подржан од политичких структура. Људи који су одлучили да се врате имали су храброст и визију за животом. То се показало добрим. Данас имамо читаву једну генерацију која је овдје стасала, обновила свој живот. Многа дјеца су се родила овдје и то је највећа сатисфакција. Обнова манастира не би била ништа да није било повратка и обнове заједнице – поручио је игуман манастира Житомислић.

Манастир Житомислић је у данашњем облику саграђен 1566. године као задужбина чувене властелинске породице Милорадовића. Постоје подаци да је тада манастир обновљен, што значи да је православни храм на том мјесту постојао још раније.

Такве претпоставке потврђене су приликом реконструкције манастира када су обављена и археолошка истраживања . Од свог оснивања 1566. године, манастир Житомислић са црквом посвећеном Светом Благовештењу имао је велики значај у црквеном и културном животу Срба овог краја, али и цијеле Херцеговине.

У јуну 1992. године, хрватске снаге су запалиле и минирале манастир. Црква, конаци и помоћни објекти су експлозивом буквално сравњени са земљом. На срећу, збирка икона и других умјетнина и драгоцјености прије разарања је склоњена и сачувана, а данас је враћена у манастир и чини сталну поставку Музеја манастира Житомислић.

Радови на обнови су почели 2002, а током наредне три године цијели манастирски комплекс је у потпуности реконструисан према свом првобитном изгледу.

Новац за обнову дали су угледни Срби из дијаспоре и други хумани људи. Васкрсењу Житомислића и његовом освећењу које је 15. маја 2005. године обавио његова светост патријарх Павле, присуствовало је неколико хиљада вјерника из Херцеговине, те бројне угледне званице.

Манастир је поново духовни стуб Срба у долини Неретве и омиљено мјесто за бројне ходочаснике и туристе.