Брадина – мјесто српског страдања и злочин без опроста

Извор: Срна

Брадина је мјесто српског страдања и злочин коју се ту догодио нема опроста, поручено је данас из овог села код Коњица гдје је обиљежено 30 година од бруталног убиства 48 српских цивила, уништења и спаљивања овог и околних села, заједно са Црквом Вазнесења Господњег.

Након Свете литургије и помена жртвама, које је у Цркви Вазнесења Господњег служио Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, положени су вијенци на спомен-обиљежје убијенима.

Владика Димитрије је након помена поручио да, присјећајући се жртава, у срцу не треба носити мржњу, него утјеху вјечну.

– Нико ко је био слуга Божији није изгубљен за Бога. Ниједно дјело, праведно, није изгубљено у Христу васкрсломе – истакао је владика.

Бошко Томић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, рекао је да се злочин у Брадини никада не смије заборавити нити има опроста.

Томић је истакао да, без обзира што правосудне институције БиХ заташкавају или преспоро раде на предметима против злочина над Србима, власти у Републици Српској никада неће престати да инсистирају да злочинци буду кажњени.

– Када су Срби на неки начин криви, па и када нису криву, пожури се да буду осуђени. Ми ћемо се сваке године овдје окупљати у помен жратава, али и да инсистирамо да починиоци буду кажњени. Да буду кажњени и они по командној одговорности, исто као што и Србе осуђују – додао је Томић.

Замјеник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радомир Граонић рекао је да је Брадина мјесто српског страдања како у Другом свјетском рату, тако и у грађанском.

– Становници су мисли да се зло Другог свјетског рата никада неће поновити, али нажалост потомци Анте Павелића, кренули су да заврше обрачун са остацима закланог народа. Прије 30 година напали су мјештане овог села, али и околних села. Намјера је била да их протјерају одавде – напоменуо је Граонић.

Он је рекао да је данашње обиљежавање доказ да Срби нису заборавили и да знају ко су били крвници, те да ће та истина бити пренесена генерацијама.

– Земаљска правда није задовољена, али се надамо да ће Божија правда бити – закључио је Граонић.

Коњички парох Дејан Грчић изјавио је да ово обиљежавање и сабирање српског народа показује колика је то била жртва и колико је људи пострадало у Коњицу, а жила куцавица је Брадина, гдје их је највише и страдало.

– Наша снага је снага у Господу, не у броју. Иако је овдје било много српског становништва, сада је остало само двоје, наша снага је у окупљању, сабирамо се на Свету литургију и док је тако, биће и живота овдје – истакао је парох.

Он је подсјетио да је на овом подручју, прије рата, живјело око 2.000 Срба, а да их данас има свега двоје.

Преживјели Срби из Брадине сјећају се да је команда хрватске и бошњачке паравојске платила Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до ископане јаме испред православне цркве у центру села и ту их бацали. За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, у ту јаму бачено је 26 тијела.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.

Јелена Гачанин, која потиче од породице Глигоревић из Брадине, присјетила се данас када је као осмогодишњакиња са мајком била заробљена у школи у којој је учила прва слова и бројеве.

– Страшне ставари су се десиле. Сваке године је све емотивније и теже долазити на ово мјесто. Била сам свједок премлаћивања, извођења млађих жена. Страшно је било – рекла је Јелена.

Она је испричала да је након седам дана заробљеништва размијењена, да је њена мајка остала, а да су јој отац и брат били заробљени у логору Челебићи и Мусала.

Драган Ђорђић, који је прошао голготу логора на овим подручјима, истакао је да је од 25. до 28. маја 1992. године брутално убијено 48 Срба, али да је још 40 Брадињака страдало по логорима.

– Сва њихова имена су исписана на овом споменику овдје – рекао је Ђорђић.

Најмлађа жртва чије је име уклесано у споменику је Срђан Жужа који је био 1981. годиште, док је најстарија жртва Паула Вукосава, која је била 1907. годиште.

Обиљежавању је присуствовао и замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић.

Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.

Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича.

Највећи ктитор био је Влад или Владимир Олшански, поријеклом Чех, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима.

Храм је демолиран, а затим уништен за вријеме грађанског рата у БиХ.