Козје масло и путер са фарме Фочака Витомира Шкипине немају цијену

Извор: Глас Српске

Одлука Витомира Шкипине да градску вреву замијени родним селом Горњи Кремин у Фочи, гдје се посветио узгоју коза на више од хиљаду метара надморске висине, испоставила се као исправна, што потврђују све траженији масло, путер и млијеко.

Уточиште у чистој природи, на 20 километара од центра Фоче ка Црној Гори, Шкипина је нашао прије шест година након живота у Сарајеву и Палама. Шкипина, једини становник села, за “Глас Српске” каже да живот у руралном подручју подразумијева пуно одрицања и посвећености.

“Нема заинтересованих да се враћају на село ако се шта драстично не промијени. Ја чувам козе и љети и зими, немам довољно сијена, а козе као и срне воле да буду напољу. Ово је рај за њих, више воле да брсте него да пасу”, почиње причу овај номад. Његово стадо тренутно броји више од 40 коза, а са јарићима број грла достиже 70.

Од козјег млијека прави производе који имају благотворно дејство на плућа и повећавају отпорност на све болести, а потражња је посебно повећана у вријеме вируса корона. Додаје да су најпопуларнији у овом тренутку козје масло и путер, за које влада велико интересовање, али и за млијеко, које је мало теже транспортовати због лошег пута.

“За килограм козјег масла потребно је издвојити више од 40 марака, а када је од млијека са планинске испаше коза, то је још и јефтино имајући у виду његову љековитост”, каже Шкипина.

Како би олакшао посао, размишља и да унаприједи механизацију.

“Ручно музем, али планирам да набавим музилицу. Имам ручну машину која одвоји милерам и буцкалицу за производњу путера. Јариће лако продајем, најчешће и закољем кад купци траже”, истакао је Шкипина.

До првог комшије у селу Путојевићи има три километра. Ипак, додаје да му најчешће, посебно у зимском периоду сврате ловци, али и дивље животиње.

“Број коза су јесенас скратили вукови, јер су ми заклали десет коза, али општина ми је признала штету”, каже он.

Љубав ка радној груди, исплативост овог посла, али и чист ваздух замијенили су градску ужурбаност и гужву, те овог Фочака вратили на родно огњиште.

“Ја сам отишао као клинац са села, са пет-шест година, па нисам знао како се то све ради, али учим се, јер све изискује вријеме”, прича Шкипина и додаје да је сада много лакше него на почетку, има струју, па самим тим и телевизију већ три године, али и коректан интернет.

Апсолутну слободу, наглашава овај заљубљеник у село, можете имати само у природи. Не крије жал што су она опустјела и што се људи, изузев повремених обилазака завичаја, не усуђују да живе ван града.

Инстинкт

Козе важе за једне од најинтелигентнијих животиња, а у то се увјерио и Витомир Шкипина када је имао близак сусрет с вуковима. Оне, како каже, имају инстинкт и осјећају опасност.

“Када су их јесенас напали вукови, оне нису хтјеле да иду у брдо. Све се десило у пет минута”, рекао је Шкипина.