Бивши високи представници траже да БиХ буде примљена у ЕУ

Извор: Глас Српске

Бивши високи представници Кристијан Шварц-Шилинг и Валентин Инцко траже од Европске комисије да се БиХ “брзо и небирократски” прими у ЕУ.

Од НАТО-а захтијевају гаранције да ће заштитити становништво БиХ. Сматрају и да се Србији “треба одузети статус кандидата за учлањење”.

– 24. фебруар 2022. представља црни дан у историји Европе јер постоји опасност да би оваква агресија на једну суверену државу могла потакнути друге диктаторе на сличне кораке – овим ријечима су се два бивша висока представника у БиХ обратили предсједници Европске комисије, реагујући на драматичан развој ситуације у Украјини и нападе руске војске на цивилне циљеве.

С обзиром да су се за хитан прихват Украјине у ЕУ заложиле чланице ЕУ: Бугарска, Чешка, Естонија, Летонија, Литванија, Пољска, Словачка и Словенија – сада је, сматрају бивши високи представници, тренутак да се са земљама западног Балкана, које теже чланству у ЕУ, започну преговори о учлањењу без одлагања. То се мора односити и на БиХ и то би морала бити поука из дешавања током посљедњих шест дана, каже се у заједничком апелу Инцка и Шварц-Шилинга упућеном предсједници Европске комисије.

– ЕУ би требала што брже и небирократски примити БиХ у ЕУ – сматра Шварц-Шилинг и додаје како Европљани имају и моралну обавезу према БиХ.

 “НАТО има обавезу да дјелује у БиХ”

Двојица бивших високих представника у БиХ указују како НАТО и ЕУ са својим ЕУФОР-трупама имају како мандат, тако и обавезу према БиХ.

– Она произилази из Дејтонског мировног споразума и споразума Берлин плус (споразум о заједничком војном дјеловању између НАТО и ЕУ) и налаже очување суверенитета и територијалног интегритета БиХ, и поред тога што ова земља није чланица НАТО или ЕУ – каже Инцко.

И поред те обавезе, они позивају НАТО и генералног секретара Јенса Столтенберга да пружи „снажне гаранције становништву БиХ да неће бити остављени на цједилу, као прије 30 година. Од њега траже и да „подузме неопходне кораке у циљу спречавања пријетњи постојању БиХ”.

– Нико не зна који су све Путинови циљеви. Зато Вас молимо да учините све што је у Вашој моћи да заштитите БиХ. Њени грађани морају добити гаранције НАТО у случају да се рат прошири на Западни Балкан – каже Инцко.

Инцко не вјерује да се „Путин и Лавров ујутро буде са мислима о Бањалуци”, али то не мора да значи да се она једнога дана не би могла наћи на дневном реду, преноси Дojчевеле.

Стога, високи представници траже слање НАТО трупа на Брчко-коридор и границу БиХ са Србијом, позивајући се на Столтенбергову недавну изјаву: „Кремљ покушава да НАТО и ЕУ доведе у ситуацију да пруже мање подршке својим партнерима и зато наш колективни одговор мора бити давање још веће подршке земљама као што су БиХ , Молдавија и Грузија како би им помогли да успију у својим демократским реформама и путу који су сами одабрали”.

Србији одузети статус кандидата?

Инцко и Шварц-Шилинг иду и корак даље. Сматрају да би Србију, која одбија увести санкције Русији, требало искључити из кандидатуре за чланство у ЕУ.

Позивају се на првог високог представника у БиХ Карла Билта, који је прије неколико дана на твитеру написао да се Србија својим ставом према Русији „дисквалификује из процеса учлањења”, као и да „за земље, које не дијеле европске вриједности, заправо нема мјеста у ЕУ”.

– Слажем се са Карлом Билтом – каже Валентин Инцко за DW, „али могао је то рећи и раније”.

Писма Столтенбергу и Урсули вон дер Лејен као и заједнички апел високи представници уручили су Генералном конзулату БиХ у Франкфурту.