Затражена осуђујућа казна оптуженима за убиство војника ЈНА

Извор: Срна

Тужилаштво БиХ затражило је од Судског вијећа Суда БиХ осуђујућу казну за команданта Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгана Викића, те Јусуфа Пушину, Нермина Узуновића и Младена Човчића, оптужене за убиства заробљених припадника ЈНА у сарајевском Великом парку 22. априла 1992. године.

– Сматрам да су сасвим јасно утврђене чињенице и да су оптужени починили кривично дјело против ратних заробљеника. Судско вијеће може сасвим јасно и ван разумне сумње закључити да су оптужени одговорни за почињено кривично дјело – навела је тужилац Тужилаштва БиХ Весна Илић.

Илићева је четвртог дана изношења завршних ријечи навела да Тужилаштво БиХ не види ниједну олакшавајућу околност приликом одмјеравања казне, сматрајући да ту околност није имало ни осам убијених лица, преноси Бирн.

Она је навела да сви материјални документи показују да ништа није урађено да се спријечи убиство осам заробљеника.

Сви су знали одговоре, али, додала је она, нико ни данас не жели да говори о томе.

– Вјештак Миле Матијевић је у праву када констатује да ниједна радња није предузета, а према мишљењу Тужилаштва, ниједна радња ни до данас није предузета – додала је Илићева.

Говорећи о Узуновићу и Човчићу, Илићева је рекла да је њима морало бити познато да заробљена лица уживају одређене заштите, нагласивши да их је /Узуновића и Човчића/ одређени број свједока препознао на фотодокументацији, као и да су они навели да су били у дијелу састава који је припадао Специјалном одреду полиције.

Она се осврнула на свједочење оптуженог Викића, у којем је “категоричан” да јединица Јусуфа Пушине није била у саставу Одреда, те да је обавијестио Пушину када је чуо за убиства у парку.

Говорећи о свједоцима Пушине, Илићева је навела да се тешко могу прихватити њихови искази у којима су му покушавали дати алиби за 22. април 1992. године.

– Тужилаштво је, доводећи у везу исказе припадника Одреда, доказало одговорност Викића и Пушине. Тужилаштво је доказало да је постојао однос надређених и извршилаца. Викић, не само да је био командант, већ је био ауторитет кога цијене и поштују – рекла је Илићева, додавши да је постојао однос између Викића и Пушине.

Према њеним ријечима, Викић и Пушина су имали широка овлаштења, сваки за себе.

Она је навела да Тужилаштво тврди да су оптужени могли и требали знати да ће осам лица бити убијено или да је већ убијено, те је предложила да буду оглашени кривим.

Према оптужници, оптужени су били информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња.

У оптужници је наведено да су они били информисани о стављању под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура заробљених војника ЈНА, који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева, гдје су убијени.

Тијела припадника ЈНА склоњена су и одвезена с циљем уклањања и прикривања доказа, али су пронађени посмртни остаци двојице убијених, док се за осталим тијелима још трага.

Одбрана Викића завршну ријеч ће изнијети у петак, 18. фебруара.