Омикрон потпуно промијенио пандемију, да ли ће је и докрајчити?

Извор: Независне

Свијет се прибојавао најгорег када се крајем новембра појавила забрињавајућа нова варијанта вируса корона која је захватила Јужну Африку досад невиђеним темпом. Али, два мјесеца касније сој омикрон је постао доминантан у већем дијелу свијета, а прича се за неке промијенила.

“Нивои забринутости у вези с омикроном обично су нижи него код претходних варијанти. Код многих је фактор страха од ковида мањи”, рекао је за ЦНН Сајмон Вилијамс, истраживач јавног мишљења и понашања према ковиду 19 на Универзитету Сњансеа, преноси Индекс.хр.

Дио научне заједнице опрезно оптимистичан: “Ово би могао бити задњи чин”

Мања озбиљност болести код омикрона у поређењу с претходним варијантама и перципирана вјероватност да ће сви на крају бити заражени придонијели су опуштању у размишљању људи, истиче Вилијамс. То је чак довело до тога да неки људи активно траже болест како би је “пребољели”, за што су стручњаци снажно упозоравали да је проблематично.

Али, неки у научној заједници опрезно су оптимистични да би омикрон могао бити посљедњи чин пандемије, пружајући великим дијеловима свијета “слој имунитета” и приближавајући нас ендемској фази у којој је ковид 19 ипоредив са сезонским болестима попут прехладе или грипа.

“Моје једино мишљење је да ковид постаје ендемски и да ће остати такав још неко вријеме, као што се догодило с другим вирусима корона. Сви вируси покушавају постати ендемски, а мени се чини да овај успијева”, рекао је Давид Хеиман, професор епидемиологије заразних болести на Лондонском факултету хигијене и тропске медицине.

Омикрон се с лакоћом шири, али не узрокује толико хоспитализација и смрти

Ковид 19 је еволуирао с великом непредвидљивошћу, а варијанта која је замијенила делту могла је бити злокобнија, сматрају стручњаци; али свијет је у коначници добио доминантни сој који се с лакоћом шири кроз популацију, не узрокујући исти степен хоспитализација, тешких болести и смрти као што су то чиниле претходне варијанте.

Стручњаци упозоравају да би на том путу могло доћи до застоја, баш као што је омикронов мејк-ап био неочекиван, сљедећа варијанта могла би представљати озбиљнији ризик за јавно здравље и одгодити крај пандемије. И многе земље, посебно оне с ниском стопом вакцинације, могле би се и даље суочавати с претрпаним болницама због тренутног таласа омикрона.

У већини западних земаља појављује се политичка хитност да се друштва врате у осјећај нормалности, али преносивост омикрона присиљава лидере да бирају између укидања јавноздравствених мјера и ситуације да се радна снага и привреда нађу у застоју.

Шта је ендемска болест?

Први пут откако је ширење ковида 19 запрепастило свијет почетком 2020. године, неки епидемиолози и национални лидери спремни су прихватити могућност да би вирус могао кренути према ендемском статусу. Питање с којим ће се научници и друштво у цјелини борити током 2022. је када ће ковид 19 напустити своју садашњу фазу и ући у ендемску.

Болест која је ендемска стално је присутна у популацији, али не утиче на алармантно велик број људи нити нарушава функционисање друштва, као што се обично види у пандемији.

Стручњаци не очекују да ће ковид потпуно нестати за наших живота. Умјесто тога, на крају ће доћи до фазе сличне неким другим болестима, у којој ће “већина људи бити заражена у ђечјој доби, могуће више пута, а како се те инфекције гомилају, ствараће се имунитет”, каже Марк Вулхауз, професор епидемиологије заразних болести на Универзитету у Единбургу и аутор књиге о раним фазама пандемије.

“То је ситуација према којој идемо. Омикрон је још једна доза вируса. Сви ћемо у просјеку бити мање осјетљиви на болести ако смо примили ту дозу или цјепиво”, рекао је Вулхауз.

“Правила игре су се промијенила”

Зато је омикронова смањена озбиљност тако кључна – она даје додатни ниво имунитета, али не долази с истим ризиком од хоспитализације какав је ковид 19 имао већи дио прошле године. Омикрон је повезан с двије трећине мањим ризиком од хоспитализације у поређењу с делта сојем, показала је једна шкотска студија. У засебном научном раду из Јужне Африке ризик је био мањи за 80 посто.

“Више од половине свијета сада је изложено вирусу или вакцини. Правила игре су се промијенила с гледишта вируса”, рекао је Вулхауз. Иако поређење тренутног сценарија с претходним пандемијама није егзактна наука, постоје докази из прошлости да ће вируси еволуирати у мање тешке сојеве и на крају нестати у арсеналу годишњих прехлада и грипа.

Поређење са шпанским грипом

“Постоје четири друга вируса корона која су постала ендемична. Природна историја инфекција указује да ће ковид 19 бити пети”, рекао је Хеиман. Људи су реинтерпретирали ‘руску грипу’ у касном 19. вијеку као појаву вируса корона типа обичне прехладе”, додао је Вулхауз, мислећи на епидемију 1889/1890. за коју се процјењује да је убила око милион људи, али која је на крају постала обична прехлада.

“Шпански грип је цијелом свијету донио врло гадну дозу вируса грипе Х1Н1 1918. године. Сада, имамо талас тог вируса готово сваке године”, рекао је Вулхауз за ЦНН.

Фаучи: То је отворено питање

Стручњаци се уопштено слажу да нас омикрон приближава тој фази с ковидом 19. Али постоји велико упозорење које одређује колико ћемо брзо стићи тамо и то не зависи од тренутног соју, већ од оног који долази сљедећи.

“Отворено је питање хоће ли омикрон бити вакцинација живим вирусом којем се сви надају јер постоји врло велика варијабилност с новим сојевима који се појављују”, рекао је у понеђељак др Ентони Фаучи, директор америчког Националног института за алергије и заразне болести.

“Надам се да је то тако”, рекао је Фаучи за Давос Агенду, виртуелни догађај који је ове седмице одржао Свјетски привредни форум, одражавајући опрезни оптимизам код многих епидемиолога. Додао је да је свијет имао срећу што омикрон није имао више делтиних карактеристика.

“То не значи да се неће појавити нова варијанта и потјерати нас уназад”

“Али уз све позитивне назнаке, то не значи да се нова варијанта неће појавити и потјерати нас уназад. Не бих желио прогнозирати којим ће путем кренути сљедећи сој. Сљедећа варијанта мора истиснути омикрон и мора бити у стању избјећи природни имунитет и имунитет створен вакцинацијом. Оно што не можемо унапријед рећи је колико ће то бити лоше за нас”, рекао је Вулхауз.

Епидемиолошки гледано, омикрон је дао неке разлоге за оптимизам, али много зависи од тога како ће се вирус даље развијати. Међутим, пандемије не зависе само од хирова вируса; оне су такође одређене људским понашањем и политичким одлукама. А како се ближи двогодишњица пандемије у марту, појављују се знакови трке у наоружању према ендемичности.

Промјене у Европи

Шпански премијер Педро Санчез, који је водио једну од најучинковитијих кампања вакцинације на западу Европе, рекао је за радио-станицу Цадена Сер почетком јануара како је вријеме “да се процијени еволуција ковида од пандемијске до ендемске болести”. Његова министарка здравства рекла је да је то стајалиште пренијела колегама челницима Европске уније.

Британски министар образовања Надхим Захави, који је претходно надгледао кампању вакцинације, додао је за Скај Њуз како жели да Уједињено Краљевство “покаже свијету како прећи из пандемије у ендемију”.

А тај је потез већ увелико у току у земљама као што је Данска, гдје су епидемиолошка ограничења укинута, а затим поновно уведена прошле године. Тајра Гроув Краузе, званичник Статенс Серум института (ССИ) која се бави заразним болестима у Данској, рекла је у јануару локалној мрежи ТВ2 да би омикрон Данце могао “извући” из пандемије и вратити у нормалу у року од два мјесеца.

“Оне владе које су постигле висок степен имунитета становништва кроз привилегију вакцинације или терета заразе сада имају шири избор него што су имале почетком 2021”, рекао је Томас Хејл, ванредни професор на Блаватниковон факултету управљања Универзитета у Оксфорду.

Многе земље се почињу понашати као да је вирус већ ендемски

Многе земље почињу се понашати као да је ковид већ ендемски. Енглеска се опирала новим ограничењима упркос рекордним бројкама заражених посљедњих седмица. Иако су хоспитализације и смртни случајеви порасли, чини се да је њен здравствени сектор преживио врхунац омикронског таласа без великог броја хоспитализованих као у претходним варијантама.

Први примјери из стварног свијета попут овог могли би другим нацијама дати самопоуздање да укину ограничења и као што је британски премијер Борис Џонсон предложио, изађу из омикронског таласа. “Многе су земље пратиле шта се догађа у Уједињеном Краљевству јер виде одређени степен попуштања у ограничењима”, рекао је Хеуман.

Тај приступ брзо постаје све уобичајенији. Финансијска помоћ повезана с ковидом ускоро ће престати у Француској јер се ограничења ублажавају. “Објављујемо људима у Француској да ће пандемија можда бити иза нас до средине фебруара”, објавио је француски премијер Жеан Кастекс у четвртак.

Велика дилема

Подстицајни фактор овог попуштања је разарајући утицај који омикрон има на битну радну снагу, што је промијенило рачуницу националних влада. Суочени са дилемом ухватити се у коштац са заразом или задржати своје земље у нормалном погону, национални лидери брзо су прешли на скраћивање раздобља изолације.

“Очигледни мањак радне снаге, посебно у школству и здравству, једна је од скупљих посљедица омикрона. Наравно да је боље у првом реду спријечити пренос заразе, али за многе земље које се сада суочавају с омикроном ова је точка спорна”, рекао је Хејл.

То значи да све већи број земаља жели “пренијети процјену ризика на своје становништво”, истиче Хеиман, попуштајући правила и подстичући самотестирања, посебно одлучивање о ношењу маски, па чак и индивидуалне процјене међу зараженим људима о томе колико дуго се требају изоловати.

“Заувијек ћемо живјети с ковидом”

Покривеност вакцинацијом нижа је у многим сиромашнијим регијама свијета, посебно у источној Европи, централној Азији и великим дијеловима Африке, што та мјеста чини посебно осјетљивима на забрињавајуће нове сојеве или веће таласе хоспитализација. “Пандемија има различите компоненте у различитим земљама. Мислим да ће земље ући у ендемију различитом брзином”, рекао је Хеиман.

А то отвара неизвјесност у питању хоће ли омикрон убрзати крај пандемије. “Здравствени системи Широм свијета мораће бити свјесни ризика од ковида чак и ако ускоро почне ђеловати као сезонска прехлада. Свијет се промијенио, ту је нови људски патоген и наставиће узроковати болести у догледној будућности. Заувијек ћемо живјети с ковидом. Он никада неће нестати, то смо знали од фебруара 2020. Оно што нисмо знали и још увијек не знамо у потпуности јесте како ће то тачно изгледати”, закључио је Вулхауз.