Посљедњи велики мафијашки кум

Извор: РТС/ОКО

Пише: Франко Белмонте

Иако живимо у 2021. години не постоји ниједна фотографија Матеа Месине, дигитални отисци прстију, видео или аудио запис. Ни послије готово 30 година бјекства, нико није спреман да изда Дијаболика. Како је могуће да најбогатији, најопаснији и једини преостали велики мафијаш из претходног вијека и послије три деценије истрага и потјера остаје на слободи и још вртоглаво увећава свој иметак?

Матео Месина Денаро је посљедњи кум, последњи Корлеонезе, последња primula rossa Козе ностре и први сицилијански мафијаш који је направио квалитативан скок од хладнокрвног убице до хиперуспјешног предузимача који преко својих марионета управља предузећима и компанијама а од профита купује консензус, заштиту и “омерту” у свом феуду у Трапанију, али и читавој Сицилији. 

“Матеа Месину Денара интересује искључиво лично богаћење и његово дјеловање излази из класичних мафијашких шема због чега је још теже ући у његов траг”, дефинисао је сицилијанског боса Алесандро Панса, бивши шеф италијанске полиције. Другим ријечима, за Денара је важан само “денаро” (denaro значи новац на италијанском).

Гдје је Денаро?

Гдје се налази лице са Форбсове листе најтраженијих криминалаца на свијету и прво име на листи криминалаца у бекству коју је саставила Дирекција Aнтимафије (Direzione Investigativa Antimafia)? Једна школа мишљења га смјешта између три сицилијанске провинције Палермо, Агриђенто и Трапани, у руралним предјелима у која није лако стићи а немогуће је доћи незапажено. Друга школа мишљења вели да је Денаро у Тунису и да из афричке земље води своје бизнисе а да по потреби, имајући у виду близину сицилијанске и тунижанске обале, долази рибарским бродовима у Мацару дел Вало. 

Месина Денеро се налази на листи приоритетних хапшења од јуна 1993. године, односно када је скупљено довољно доказа о његовој директној одговорности за атентате на Ђованија Фалконеа и Паола Борселина.

Посљедњи сигуран траг који упућује на Денара датира управо од љета 1993. године, када је виђен у друштву браће Гравијано – са којима је извршио већину кривичних дјела почетком деведесетих – у тосканском љетовалишту Форте деи Марми. 

Од хапшења Бернарда Провенцана, Денаро је први на листи мафијашких бегунаца. Чак ни мафијашки покајници и ухапшени криминалци повезани са Коза ностром не могу или не желе да дају прецизнији опис изгледа 59-огодишњег боса.

Денаро је постао нека врста лебдећег духа над западном Сицилијом, односно митска личност, о коме сви причају, сви осјећају његово присуство али га нико није видио. Сви су чули, а неки се и куну да знају људе који знају друге људе који су га видјели или причали са њим. Али нико не може да каже у првом лицу да је срео или имао директан контакт са посљедњим изданком једне од најстаријих мафијашких породица на Сицилији. 

Као Дијаболик

Матео је четврта генерација старе мафијашке породице Месина Денаро. Његов деда је био један од малобројних мафијашких главешина који је избјегао депортацију током мандата челичног префекта Чезара Морија. Матеов отац Франческо је умро као бјегунац, а током дванаестогодшњег скривања од руке правде ниједном није рискирао да буде ухапшен. 

О Месини Денару се писало и пише свашта: од тога да је као Дијаболик (његов омиљени јунак истоименог стрипа по којем је добио један од надимака), и да се уопште не скрива на Сицилији, да путује по свијету, да вози своје омиљене аутомобиле марке „Астон Мартин” специјално опремљене као да је Џејмс Бонд, до тога да не постоји, да је плод фантазије или симбол умируће мафије.  

Дијаболика сви траже. Карабињери, тужиоци истражитељи, специјалне полицијске снаге. Траже га и други мафијашки босови, тражио га је и бос над босовима Тото Рина док је био жив.

За Рину, званог Звијер, његово “кумче”, које му је одрасло у кући, буквално на кољенима, било је велико разочарење, пошто се, по Риним речима, петљао превише са политичарима, карабињерима, тајним службама и што није желио да обнови мафијашку куполу, поручивши свом некадашњем ментору да “свако ради у својој кући шта хоће”. А Дијаболикова кућа је Трапани и околина. 

Како је могуће да најбогатији, најопаснији и једини преостали велики мафијаш из претходног вијека, и послије три деценије непрекидних истрага и потјера остаје на слободи? Штавише, увећава вртоглаво свој иметак. Мало у шали, а много више у збиљи се каже да U Siccu (са сицилијанског дијалекта на српски би могао да се преведе као „Суви” или „Мршави”, други надимак Денара) не броји већ мјери на кантар новац које се слива са свих страна. 

Једно од кредибилних објашњења недодирљивости и неухватљивости Денара се базира на доказима у његовом посједу чије би испливавање у јавност заљуљао из темаља Другу републику, историју Италије и све оно што мислимо да знамо о “Бомбашкој сезони” сицилијанске мафије почетком деведесетих година прошлог стољећа. 

Савезници у структурама

Бивша тужитељка Марија Тереза Принчипато је после дугог низа година трагања за Месином Денаром увјерена да је његова најјача карта то што је чувар најинтригантнијих и вјероватно најопаснијих тајни по италијанску државу и да зато релативно лако проналази “савезнике” у државним и парадржавним структурама.

Вјерује се да је управо Месина Денаро био тај који је “очистио” кућу Тотоа Рине послије хапшења, и да се богата “архива” бившег боса над босевима налази у његовим рукама. Једна од највећих енигми италијанске новије историје јесте пропуст истражних органа да изврше претрес Ринине куће и да је ставе под стриктан надзор послије хапшења “Звери”. 

“Месина Денаро је од тајни које чува направио непроцјењив капитал”, каже Принчипато која је у међувремену прешла у Националну дирекцију Антимафија. „Будући да је начитан, интелигентан, марљив, он све анализира и захваљујући својој невјероватној прибраности и хладноћи не прави ниједан погрешан потез. Ухапсили смо му готово цијелу најужу породицу, одузели милијарде евра у некретнинама и другим покретним вредностима, и нисмо успјели да испровоцирамо један његов погрешан корак. Нема сумње да је Матео научио много од свог оца који се крио 12 година, али је запањујућа способност да задржи дистанцу према свима и свему што се догађа.”

Мафија на берзи

Непосредно пред почетак тзв. Максипроцеса у Палерму, Ђовани Фалконе је својим колегама открио да је “Коза ностра” прешла на трећи ниво, односно да је ушла на берзу. Иза те епохалне трансформације мафије крије се управо Дијаболик.

Само пар мјесеци пре него што су убијени Фалконе и Борселино, у режији Месине Денера предузетници из Алжира и са Малте су потписали уговор о изградњи супер луксузног туристичког села на Сицилији у вредности од 1.800 милијарди лира (око милијарду данашњих евра). Наравно, читава операција је служила за прање новца Сувог. 

Италијански истражитељи кажу да је тајна Денаровог успеха што нема амбиције да реконструише купулу нити да постане бос над босовима: интересује га само бизнис, односно профит. Захваљујући тактици да штити од рекетирања тзв. ситан бизнис (власнике ресторана, продавница, малих предузећа, занатских радионица) U Siccu је виђен као праведник и заштитник обичних људи. 

Попут јужноамеричких наркодилера Месина Денаро не малтретира обичне људе. Штавише, последњи велики бос Козе ностре је креирао неку врсту мафијашке мреже социјалне заштите: помаже и финансира најсиромашније фамилије као и чланове породица мафијаша у затвору.

У кризним временима посљедњи велики сицилијански бос не гарантује само брзу правду већ је и једини послодавац који отвара нова радна мјеста док други отпуштају раднике. У замјену тражи само једно: апсолутну вјерност и омерту. 

Филозофија Бруса Лија

Иако живимо у 2021. години не постоји ниједна Дијаболикова фотографија, дигитални отисци прстију, видео или аудио запис. У тужилаштвима и станицама карабињера и полиције нико није ни покушао да га опише ријечима а камоли шта друго. Ни послије готово 30 година бјекства, нико није спреман да изда Сувог.

Истражним органима није помогло ни то што су свуда по Трапанију и околини поставили видео камере и прислушкиваче. Постављени су чак и на гробу његовог оца Франческа.

Дијаболиковом избјегавању руци правде није нашкодило ни дегенеративно оболење ока због којег је био и на операцији у Барселони.

Агенти и тужиоци стигну увијек два или три корака из Месине Денара, таман да констатују да је био на “пословним путовањима” у Аустрији, Швајцарској, Шпанији, Тунису, Грчкој и да има отворене канале са земљама произвођачима кокаина и два најуноснија европска тржишта у Француској и Немачкој. 

Дијаболик је у потпуности преузео филозофију Бруса Лија, односно о потреби да будеш прилагодљив као вода да би успио да побједиш или надмудриш свог непријатеља.

У претходних 28 година, истражни органи су само једном били близу “Сувог”, и то 1997. године, када су открили његово скровиште у Улици Милвоки 40 у Палерму. Међутим, од Месине су остали само његови препознатљиви симболи: цигарете марке “Мерит”, кавијар, теглице хрена, видео игрице и стрипови о “Дијаболику”.

Апсолутна дискреција

Правило апсолутне тишине и дискреције је кључно у дјеловању Денара и његове организације која је акумулирала богатство од више десетина милијарди евра. У посљедњих неколико година је заплијењена покретна и непокретна имовина у вриједности од преко пет милијарди евра, лицима која су оптужена да су тзв. позајмљивачи имена, односно особа које раде у своје име, али за рачун Месине Денара.

Агенти Дирекције Антимафија сматрају да је Денаро усвојио метод појединих западноевропских терористичких група између Другог свјетског рата и пада Берлинског зида, који предвиђа формирање два круга дјеловања и два заштитна ланца за врховног боса. Тако се једна посебна група најоданијих особа брине о сигурности Денара и његових јатака, док друга, потпуно одвојена, извршава само наређења која обухватају уцјене, рекетирање, убиства као и дјељење “мафијашке” правде.  

Денарова пословична сумњичавост га је држала свих ових година далеко и од његове ћерке Лоренце која је у међувремену постала пунољетна. Нема доказа да је за све ове године Лоренца видјела свог оца, што се да закључити и на основу њених постова на друштвеним мрежама, али и на основу једног Денаровог писма једном пријатељу који је доспио у руке истражних судија.

Лоренца и њена мајка су се прије двије године одселили из породичне куће Денарових када се пронијела вијест да Денаро има још једно дијете, којем се зна само име Франческо, по деди, док нема прецизних података ко му је мајка, гдје живи, чак ни кад је рођен, претпоставља се 2005. године. 

Суперкоза ностра

Неколико показатеља упућују да је мафијаш из Трапанија конструисао своју “Суперкоза ностру”. Реч је о сасвим другом типу мафије од оне сељачке, вулгарне чији су симболи Корлеонези. Рина је према истим сазнањима 1991. године ауторизовао Месину Денара да направи своју коску у Трапанију која би дјеловала потпуно аутономно. Тада млади мафијашки бос почиње да плете своју мрежу контаката у центрима моћи у Палерму и Риму. Нови стил дјеловања обухвата инвестирање новца од мафијашких активности у легалне или полуилегалне послове.

Послије Ринине смрти 2017. године све је евидентније да постоје двије Козе ностре. Једна конзервативна, архаична укоријењена у провинцији и вјерна традиционалном функционисању и друга “модерна” са дубоко пуштеним пипцима у великим градовима оријентисана на бизнис, јавне радове и велике пројекте. Месина Денаро је једини бос који је објединио оба крила, обезбјеђујући својој организацији контролу територије и уплив у велике послове, од илегалних (дрога) до легалних, који су у распону од грађевинарства преко трговинских ланаца до зелених технологија. 

Месина Денаро није више толико опасан зато што је убица и јер носи одговорност за атентате на Борсолина и Фалконеа, већ зато што има толико велику моћ и везе да је у стању да загади својим прљавим новцем добар дио легалне економије у Италији и да уништи локална и национална тржишта, од некретнина до енергије и нових технологија, зарад личног криминалног профита.

Зато је више него у претходних 28 година данас важно да што прије буде ухапшен.