ОМИКРОН-нови сој корона вируса

Извор: Недељник

Нови сој корона вируса “омикрон” носи “забрињавајуће мутације” које би му “помогле” да постане отпоран на тренутне вакцине против ковид-19, упозоравају научници. Међутим, биће потребно још истраживања да сазнају како нова варијанта ради против вакцинисаних људи.

Стручњаци Свјетске здравствене организације (СЗО) нагласили су да је нова варијанта коронавируса, откривена у Јужној Африци и Боцвани, “варијанта забринутости“, уједно и најозбиљнија категорија коју агенција користи откако прати развој нових сојева ковида широм свијета.

Одређивање, објављено након хитног састанка тог здравственог тијела, резервисано је за опасне варијанте које могу брзо да се прошире, изазову развој тешких клиничких слика и смање ефикасност вакцина или третмана против ковида.

Посљедњи сој коронавируса који је добио ову ознаку био је делта сој, којим је тренутно заражено већина нових случајева у свијету.

СЗО је нагласила да нова верзија, названа омикрон, носи низ генетских мутација које јој могу омогуц́ити да се брзо шири, можда чак и међу вакцинисанима.

Независни научници су се сагласили да је омикрон сој вриједан пажње, али су такође истакли да ће бити потребно више истраживања да би се утврдио обим пријетње. Иако су неке варијанте, попут делте, оправдале почетне бриге, друге су имале ограничен утицај.

“Ово би могло бити лоше. Ово би могло бити јако лоше. Али не знамо довољно, овако унапријед”, наглашава епидемиолог са Харварда Вилијам Ханаџ, а преноси Њујорк тајмс.

Он и неколико других истраживача тврде да ће “вакцине највероватније штитити и од новог соја”, али су потребне даље студије како би се утврдило колико се ефикасност вакцина може умањити као посљедица дјеловања новог соја короне.

Поријекло новог соја

Како се коронавирус умножава у људима, стално настају нове мутације. Када се појаве такозване забрињавајуће мутације, СЗО користи грчки алфабет да именује варијанте. Прва „варијанта забринутости“, алфа, појавила се у Британији крајем 2020. године, а убрзо потом и бета, у Јужној Африци. Омикрон је први пут идентификован у Боцвани. До сада је било шест таквих случајева у овој земљи. Отприлике у исто вријеме, истраживачи у Јужној Африци су идентификовали вирус у једној провиницији. Од петка је забиљежено 58 случајева.

Истраживачи су пронашли више од 30 мутација на шиљку протеина коронавируса, главној “мети” антитјела која имуни систем производи у циљу борбе против инфекције ковидом. Толико мутација је изазвало забринутост стручњака да би омикронов шиљак могао да избегне антитјела произведена претходном инфекцијом или вакцинацијом.

Поједине државе у Европи, као и Сједињене Државе и Канада, биле су међу земљама које су брзо реаговале на појаву наовог соја, забрањујући летове који стижу из Јужне Африке и неколико других афричких земаља. Ипак, омикрон је већ идентификован у Хонгконгу и Белгији. Израелски медији наводе да је случај новог соја идентификован код једног путника који је недавно боравио у Африци…

Зашто је потенцијално опасан и отпоран на вакцине…?

Теодора Хацијану, вирусолошкиња са Универзитета Рокфелер у Њујорку, рекла је да карактеристичне мутације омикрона повећавају могућност да је најпре еволуирао у телу особе која је претходно инфицирана ХИВ-ом, чији је имуни систем можда био преслаб да би се брзо борио против њега.

Како каже, умјесто да се уклони за неколико дана, вирус је можда остао у тој особи мјесецима, користећи вријеме на стицање способности да избјегне антитела.

„Овај вирус је видио много антитјела“, рекла је др Хацијану.

Она и њене колеге успјеле су да у својој лабораторији произведу мутиране шиљасте протеине који вирусе чине веома отпорним на антитјела. Она је истакла да омикрон има много мутација у истим регионима шиљастог протеина који су прецизирани и у њиховом сопственим истраживањима.

„Преклапање је прилично упадљиво“, рекла је она.

Управо су та преклапања изазвала забринутост струке да ће омикрон моцћи да избјегне нека од антитијела која су људи “изградили” вакцинацијом, или усљед чињенице да су прележали болест.

“Ипак, очекује се да вакцине обезбиједе извјесну заштиту од омикрона, јер стимулишу, не само антитијела, већ и имуне ћелије које могу да нападну заражене ћелије”, рекла је др Хацијану.

Мутације шиљастог протеина не отупљују тај одговор имунолошких ћелија. Појачане вакцине би потенцијално могле да прошире опсег антитијела које људи праве, омогућавајући им да се боре против нових варијанти као што је омикрон.

За сада, нема доказа да овај нови сој изазива тежу болест. Односно, не у већој мјери од претходних сојева. Такође још није јасно колико је ефикасан када је ријеч о брзини преношења. Чак и ако се покаже преносивијим од других варијанти, стручањаци истичу да ће вакцине највјероватније остати витално оружје. Довољно да му се посвети пажња, али и да се схвати да није апокалиптичан.