Зашто цијене електричне енергије и природног гаса расту и хоће ли се тржиште стабилизовати?

Извор: klix.ba

Цијене електричне енергије и природног гаса у цијелом свијету драстично су порасле у протеклих годину дана. Посљедица је то интензивирања економских активности након пандемије, када је повећана потражња свих енергената, а поготово електричне енергије и природног гаса.

Цијене гаса, како су то у својој анализи написали чланови Регионалног центра за одрживу енергетску транзицију (РЕСЕТ), кључни су фактор који утиче на цијене електричне енергије у већини земаља Европске уније, па је то један од основних разлога тренутног повећања цијена енергије.

До повећане потражње за природним гасом дошло је због смањене производње гаса у Европи, смањења дотока гаса из Русије и недовољно напуњених складишта у Европи, те због повољнијег тржишта за укапљени гас у Азији него у Европи током ове године.

Слаба хидрологија и мања производња енергије из вјетроелектрана проузроковали су потребу за повећаном производњом електричне енергије из гаса и угља. Због повећаних трошкова производње енергије из гаса, постало је јефтиније производити из угља, чак и са повећаним цијенама емисије CO2, што је додатно потакло раст трошкова производње електричне енергије из угља и цијена на тржишту.

Међутим, како пише РЕСЕТ, нису сви потрошачи куповали енергију и гас по високим цијенама. Тако су они који су имали дугорочне уговоре са испоручиоцима енергије и гаса у којима је дефинисан јасан однос у погледу цијена, плаћали цијену коју су раније договорили. Проблем су, међутим, имали они који су се ослањали на краткорочна тржишта, па су морали куповати недостајуће количине по екстремно високим цијенама.

Према анализи РЕСЕТ-а, дешавања на европском тржишту електричне енергије не би требала утицати директно на цијене електричне енергије у БиХ јер домаћи произвођачи не плаћају емисије за угљендиоксид, што је једним дијелом и утицало на раст цијена енергије. Даље, произвођачи енергије у БиХ не производе електричну енергију из гаса, чији је раст цијена основни фактор раста цијена електричне енергије у Европи.

“Евентуално повећање цијена електричне енергије у БиХ било би оправдано ако би се извршиле промјене које ће довести до тога да цијена произведене енергије у потпуности одражава трошкове производње, те због повећања цијена опреме, репроматеријала и транспорта. Код одређивања нових цијена електричне енергије у БиХ за домаће потрошаче треба имати у виду да се они склапају на дужи период, а видљиво је из анализа кретања тржишта у Европи да ће се цијене гаса и електричне енергије након ове зиме у средњорочном периоду стабилизовати на нижим вриједностима у односу на данашње цијене”, стоји у анализи РЕСЕТ-а.

Ипак, потрошачима у Босни и Херцеговини, кажу из РЕСЕТ-а, не пријети несташица електричне енергије, јер су домаћи извори за производњу енергије адекватни у догледном периоду.

“Изузетак би био случај преласка потрошача природног гаса на кориштење електричне енергије када би дио потрошача могао имати проблема са континуираним снабдијевањем енергијом. Уколико је уговор Енергоинвеста са Газпромом квалитетан, не би требало доћи у питање снабдијевање природним гасом, али врло вјероватно уз повећане цијене у наредној години због везивања цијена природног гаса за кретање цијена нафте. Изузетак би био прекид рада неког од кључних гасовода у БиХ, Србији или Бугарској/Мађарској“, кажу из РЕСЕТ-а.

Према процјенама свјетских финансијских институција и консултантских кућа, послије зиме 2021/2022. у наредним годинама би требало доћи до стабилизације тржишта електричном енергијом, али ће у просјеку цијене бити више од оних којима се трговало у периоду од 2017. до 2020. године.