Српска у залихама нема ни кап уља ни кап горива

Извор: Независне новине

Институције Српске у овом моменту немају никаквих залиха у магацинима којима би се колико-толико ублажили огромни потреси на тржишту, усљед којих дивљају цијене горива, али и бројних прехрамбених намирница попут, рецимо, уља, меса и слично.

Јавно предузеће “Робне резерве”, које је раније имало какве-такве залихе, завршило је у стечају, док из ресорног министарства наводе да континуирано прате стање на тржишту Српске и, како кажу, у случају примијећених поремећаја предложиће Влади доношење мјера.

Поремећаји на тржишту су се догодили, реагујте, поручују борци за заштиту потрошача те истичу да бројне државе имају резерве на које се ослањају у оваквим ситуацијама.

“Робне резерве постоје и у оним најбогатијим земљама. Kод нас више није у питању само гориво, већ имамо једну голу егзистенцију великог броја потрошача, који немају ни за основне потрепшине, а гориво је покретач свих ових поскупљења којима свједочимо. Потребна је реакција надлежних који могу да зауставе ово дивљање цијена”, каже за “Независне новине” Муриса Марић, извршна директорица у Удружењу грађана ДОН Приједор.

И у Привредној комори Републике Српске поручују да би борба са поремећајима на тржишту била лакша да постоје залихе производа.

“Kада су у питању цијене или несташица робе на свјетском тржишту, а што се директно одражава на наше тржиште, наравно да би било добро да у таквој ситуацији имамо робне резерве и да можемо да реагујемо, односно да те поремећаје ублажимо. Такав вид резерви би нам сигурно добро дошао у ситуацијама када дође до значајних проблема на тржишту”, рекао је за “Независне новине” Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе Републике Српске.

Непостојање робних резерви је, према ријечима Момчила Kомљеновића, директора Сектора за макроекономски систем у Спољнотрговинској комори БиХ, проблем који је и те како присутан у БиХ.

“Српска их нема никако, док ФБиХ и кантони имају, али они не одговарају своји сврси и не могу интервенисати у овим кризним ситуацијама када долази до наглог поскупљања”, рекао је Kомљеновић за “Независне новине”.

С друге стране, из ресорног министарства подсјећају да је Народна скупштина Републике Српске усвојила 20. јула 2017. године Закон о интервентним набавкама, којим се уређује начин интервентних набавки производа, робе и средстава у условима озбиљних поремећаја на тржишту Српске.

Kако подсјећају, тим законом промијењен је систем функционисања робних резерви у Републици Српској, а послови који се односе на интервентне набавке подијељени су између Владе Српске, односно Министарства трговине и туризма и локалних заједница.

“Донесеним Законом о интервентним набавкама Републике Српске није предвиђено постојање сталних залиха робе, како је то предвиђао претходни закон о робним резервама, већ он институцијама омогућава хитну набавку робе у условима када је потребна интервенција надлежних институција. Овакво законско рјешење проистекло је из потребе да се унаприједи систем робних резерви, те елиминишу слабости претходних законских рјешења и да се област робних резерви дефинише на начин прилагођен условима тржишта”, кажу из Министарства трговине и туризма РС.

Наглашавају да, у случају потребе, Влада Српске доноси одлуку којом проглашава постојање озбиљних поремећаја на тржишту.

“Влада Републике Српске једном годишње, на приједлог Министарства трговине и туризма, најкасније до 30. новембра текуће године, доноси план интервентних набавки производа, робе и средстава, којим се дефинишу врста, количина и вриједност производа, робе и средстава, као и носиоци снабдијевања у јединицама локалне самоуправе”, истичу из Министарства.

Kако додају, финансијска средства за интервентне набавке производа, робе и средстава у условима озбиљних поремећаја на тржишту Републике Српске обезбјеђују се у буџету Републике Српске.

“Министарство трговине и туризма Српске контируирано прати стање на тржишту Српске и у случају примијећених поремећаја предложиће Влади доношење мјера у складу са надлежностима”, увјеравају из Министарства за “Независне новине”.

Остаје, међутим, нејасно шта је још потребно да се догоди како би то надлежни тумачили као поремећај на тржишту, у ситуацији када гориво поскупљује готово сваке седмице, а сличан тренд примјећује се и на рафама у трговинама.