Арно Гујон: Срби у ФБиХ имају исту снагу као они на Косову

Извор: Глас Српске

Национална застава оличава постојање једног народа. Српска тробојка је један од најмоћнијих симбола. Поред химне, то је оно што представља један народ. Окупљањем око своје заставе, Срби из целог света су показали да су јединствени где год да живе и где год да су се родили и да доприносе развоју и разноврсности региона, Европе и целог света. На тај начин свету се шаље порука мира и јединства.

Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Арно Гујон, који је познат као француски хуманитарац и оснивач невладине организације “Солидарност за Косово”.

Гујон је активно учествује у недавно покренутој медијској кампањи Српске и Србије с циљем информисања Срба поријеклом из ФБиХ о потреби заштите имовинских права. Први резултати су већ стигли, а показују да се за три недјеље јавило више од 1.600 позива Срба из цијелог света који желе да заштите имовину. Циљ је, каже, доћи до сваког Србина који има имовину у ФБиХ и то заједно сачувати.

– Наша је обавеза да се боримо против неправде. Неправда је да, кад неко ко је морао да напусти своје огњиште у рату, буде избрисан из свих регистара у миру. Овом кампањом бранимо људска права свих Срба из ФБиХ, јер је право на приватну својину основно људско право – истакао је Гујон.

Г.С.: Били сте ове године у општинама у ФБиХ гдје је већинско српско становништво. Шта је оставило најјачи утисак?

Гујон: Пошто је један од мојих првих службених путева био обилазак Срба у ФБиХ, на терену сам видео да су Срби, који живе у кантону где су у мањини, у великом сиромаштву, имају проблеме да се запосле. Ипак, има и младих који имају идеје и спремни су на све да остану на својим огњиштима. Код њих сам препознао исту снагу и радост животу као и код косовских Срба. Обишао сам повратничка места, која су била потпуно напуштена 1995. године. У Босанском Грахову све куће су биле спаљене. Повратак је почео 1997, праћен бројним инцидентима. Изузетна је храброст људи који су смогли снаге да све обнове и да данас живе тамо.

Г.С.: Какву сарадњу имате са представницима Српске? Како видите тренутни положај српског народа и у том дијелу БиХ?

Гујон: Имамо одличну сарадњу с представницима Српске, како у Београду са Представништвом на челу с Млађаном Цицовићем, тако и са онима са којима сарађујемо на пројекту заштите имовине Срба. Мислим, пре свега, на председника Одбора за заштиту Срба из ФБиХ Ђорђа Радановића. Успешно сарађујемо и са свим осталим институцијама у РС, јер имамо исти циљ, поштовање Срба и заштита њихових права. Положај Срба у Српској је, наравно, бољи него у ФБиХ зато што постоји брига институција, али не само за Србе већ и за све остале народе који живе у њој. Зато очекујемо да се и органи у ФБиХ с истом бригом односе према Србима као Српска према осталим народима. У току усклађивања имовинских права у катастру у РС, ниједан једини човек, без обзира на то да ли је Србин, Бошњак или Хрват, није се жалио да није обавештен о том процесу. Зашто? Зато што су позиви послати лично, а у ФБиХ позив објављен једино у “Службеном гласнику” или у локалним дневним новинама које нису доступне расејаним Србима.

Г.С.: Српска и Србија су 15. септембра обиљежили Дан српског јединства, слободе и националне заставе, што је наишло на критике у региону. Због чега? И сами сте изјавили да је то традиција у многим државама свијета, од Америке до Русије.

Гујон: Многе државе широм света обележавају свој дан заставе. У Србији националне мањине имају право да обележавају своје националне дане. Никад нећу заборавити сцене на Косову и Метохији на Дан албанске заставе. Не само на КиМ, већ и на кућама у Прешеву и Бујановцу, истакнуте су албанске заставе. То не смета никоме. Зашто би Дан српске заставе сметао? Поготово кад се зна да је то дан којим се обележава пробој Солунског фронта, важан не само за Србију већ за читаву слободну Европу.

Г.С.: Како сте Ви доживјели тај дан?

Гујон: Мени је овај дан био веома важан, учествовао сам у промовисању, био сам и у Салцбургу да, заједно с припадницима нашег народа, обележим тај датум. То је дан када сви, упркос разликама, треба да се сетимо славних дана и да будемо свесни да оно што чини један народ народом, није место рођења, већ идентитет који се носи у срцу. Тај идентитет је сачињен од културе, језика, али и од симбола.

Г.С.: Једном сте рекли да, иако нисте човјек који је Србин по рођењу, да можда више цијените оно што Срби узимају здраво за готово, као што су љепота земље, језика, ћириличког писма, културе, осећај према традицији, цркви, слави? Шта то Србија и српски народ буде у Вама?

Гујон: Позната је изрека да је трава увек зеленија у туђем дворишту и често сам од Срба чуо да се жале на то што људи нису довољно национално освешћени, да не брину довољно о свом идентитету, култури и језику. Ја мислим да, у односу на друге Европљане, поготово Западноевропљане, Срби више држе до своје историје, писма, језика и културе. Да ли можемо више да бринемо о томе, поготово писму? Да, свакако. Зато је у Београду и Бањалуци потписан Закон о заштити ћирилице, јер је ово дивно српско писмо, нажалост, угрожено. Мени је драго што сам овде и што сам стварањем породице у Србији и ја постао део овог друштва.

Г.С.: И као ђак у Француској сте ушли у конфликт са професором историје на дебати о бомбардовању Србије. Раније је НАТО бомбе осјетио и народ у Српској. Како данас гледате на те нападе на српски народ на који сваке године упозоравају с обје стране Дрине?

Гујон: Гледам на то као на велику неправду учињену поносном народу који се увек само бранио. Гледам на то као резултат дезинформација и пропаганде која је годинама вођена у западним медијима. Као на нашу обавезу да исправимо неправду и да радимо на томе да би истина избила на површину. Претходних 17 година, поред хуманитарних активности преко организације “Солидарност за Косово”, објављивањем књига и документараца информишем јавност шта се дешава на КиМ, шта се раније дешавало, итд. Реакције људи који се први пут сретну с тим информацијама, без политике крупних речи, само  сведочења о томе шта смо видели на лицу места показују да добро радимо. Људи схвате да су обмањивани годинама и да слика није црно-бела. Спремни су да чују истину, треба само допрети до њих. Није лако, али треба да се боримо.

Г.С.: Први пут у Србију сте дошли као хуманитарац и веома често помињете повезаност са народом на Косову и Метохији, на територији на којој се готово сваки дан стање компликује.

Гујон: Одсуство слободе кретања, које је актуелно због спора у вези са таблицама, за Србе са Косова и Метохије представља болну свакодневицу претходних 20 година. Не само због административних препрека већ и безбедносних ризика. Просто је несхватљиво и недопустиво да у данашње време имамо гета и енклаве у којима живе Срби и други неалбанци. Не можете да путујете преко Дечана или Ђаковице. Срби с КиМ претрпели су много тога. Данас трпе и правно насиље, немају слободу говора. Видели смо да је Србин осуђен на две године затвора због изговорених речи. Европска унија, која је доста бучна када је ријеч о теми слобода говора и медија, требало би јасно и гласно да реагује на кршење основних људских права Срба и њихових представника на КиМ.

Пројекти

Г.С.: Управа је покренула и онлајн платформу за регистрацију удружења. Да ли сте задовољни одзивом? Колико су Срби уједињени кроз удружења широм свијета?

Гујон: Одзив је био одличан. Захваљујући новој електронској платформи коју смо увели, регистрација и пријављивање конкурсних пројеката ишла је лакше и брже. Удружења директно онлајн могла су једним кликом да се пријаве на наш конкурс из Аустралије, Америке, Европе, да не шаљу поштом. А и нама је све доступно у табелама. Уштедели смо време и ефикасније радимо.

Српске школе

Г.С.: За оснивање нових школа и одјељења допунске наставе српског језика у дијаспори издвојено 20.000.000 динара. Шта је циљ?

Гујон: У разговору с представницима дијаспоре видим да им је најбитније очување језика код деце прве, друге, односно треће генерације. Брзо се заборавља матерњи језик кад живите у окружењу где се страни језик говори у школи и додатним спортским активностима. Када сам дошао на чело управе, један од приоритета које сам поставио је очување језика у дијаспори и зато смо радили на отварању допунских школа српског језика. Те школе ће функционисати током целе године, како би деца, од Русије до Шпаније, преко Португалије и Малте могла да уче српски језик. То ће, с 23 одељења допунских школа само у овој години, за 20 одсто повећати број деце која уче српски у свету. Наставићемо и следеће године да подржавамо такве пројекте, јер језик је у центру културе сваког народа.