Шта су Српској донијели досадашњи бојкоти институција БиХ?

Извор: Српска Инфо

Досадашњи примјери бојкота институција БиХ од стране политичких представника Републике Српске имали су половичан учинак, а исход најновије политичке кризе још се не назире.

Примјера ради, политички представници РС одлучили су у фебруару 2020. да обуставе рад у институцијама БиХ до усвајања новог закона о Уставном суду БиХ. Закон није усвојен, а они су се ипак вратили на посао.

Повод за такву реакцију била је одлука Уставног суда БиХ да прогласи неуставним Закон о пољопривредном земљишту РС. Међутим, посланици, министри и остали функционери из Српске врло брзо су схватили да не могу апсолутно да не учествују у раду институција БиХ, јер је у понеким ситуацијама обавезно да буду против, да би спријечили усвајање одлука штетних по интересе РС.

Наравно, такав исход је, као и сада, изазвао међусобне оптужбе власти и опозиције око тога „ко је први издао“ и ко не поштује закључке Народне скупштине.

Зато су закључак поводом најновије кризе, изазване наметањем измјена Kривичног закона БиХ од стране Валентина Инцка, формулисали много прецизније: сматрамо да не постоје услови за доношење одлука српских представника у заједничким институцијама БиХ (Предсједништву, Парламентарној скупштини и Савјету министара), осим у случајевима када је неопходно учешће ради спречавања доношења одлука противно интересима Републике Српске, све док се не ријеши питање наметнутог закона.

На који начин ће бити ријешено то питање – и даље је мистерија, али је чињеница да овакав закључак оставља могућност учешћа у одлучивању у Сарајеву. У складу с тим, Милорад Додик је јуче отишао на сједницу Предсједништва БиХ и гласао против свих тачака дневног реда. Ако тако буде и на сљедећој сједници, о његовом вету ће се изјашњавати Народна скупштина Српске.

Међутим, досад најрадикалнији потез у институцијама БиХ представници РС (СНСД) повукли су 2007, у вријеме када је високи представник у БиХ био Мирослав Лајчак, у вријеме када се преговарало о реформи полиције. Након што је Лајчак, између осталог, наметнуо измјене Закона о Савјету министара, којима је омогућио да та институција засиједа када је на сједници већина министара, да доноси одлуке простом већином гласова и да предсједавајућег у одсуству аутоматски мијења најмлађи замјеник, тадашњи предсједавајући Никола Шпирић је поднио оставку.

Али, након што је Лајчак, послије седмица и мјесеци преговора са РС, начинио корак уназад тако што је накнадно написао аутентично тумачење наметнутих измјена Закона, Шпирић и комплетан Савјет министара су наставили да раде, што се сматра побједом Српске над ОХР.

Народна скупштина РС тада је закључила да су „аутентичним тумачењем измјена и допуна Закона о Савјету министара БиХ, које је наметнуо Мирослав Лајчак, дате елементарне гаранције и заштита од прегласавања на националној и ентитетској основи, те да су практично кориговани дијелови те одлуке“.

Овај пораз ОХР, у књизи „Дипломатска контраофанзива: Поуке из Босне и Херцеговине” детаљно је описао Филип Леру Мартен, тадашњи правни савјетник у Kанцеларији високог представника.

– Морао сам да израдим одредбе којима ће се додатне гаранције унијети у аутентично тумачење. Све се свело на то. Седмице и седмице разговора и преговора сада ће се свести на неколико реченица која треба унијети у правно тумачење. Борио сам се да спријечим овакав исход. Сада сам га морао лично ставити на папир. Поразе би требало записивати. Неко увијек мора припремити споразум којим се окончава битка. Најчешће је то неко трећи или неко на страни побједника. У нашем случају, ми смо морали ставити на папир услове сопственог пораза, а тај задатак административно је припао мени – написао је Мартен.

Kако би могла да буде окончана најновија криза, настала након што је Валентин Инцко наметнуо закон којим затвором кажњава оне који негирају да се у Сребреници догодио геноцид? Стивен Мејер, амерички стручњак за безбједност и члан Међународне комисије за истраживање страдања свих народа у Сребреници од 1992. до 1995, сматра да би „Инцков закон“ чак могао довести до независности Српске.

– Иронично, „Инцков закон“ довео је до још озбиљније подјеле с Федерацијом БиХ, између Бошњака и Срба. Мислим да је могуће да би овај закон, ако се проведе, а поготово ако буду уведене санкције против српских лидера из РС, могао довести Републику Српску до независности. Мислим да је ситуација толико озбиљна – истакао је Мејер за РТРС.

Српски делегат у Дому народа БиХ, Лазар Продановић, сматра да су све досадашње ситуације у којима су преставници РС заустављали учешће у раду институција БиХ, или у доношењу одлука, смањиле робусност наметања одлука у БиХ.

Kада је ријеч о кризама за које су повод били закони оспорени на Уставном суду, он сматра да у таквим приликама не треба чекати одлуку суда, него да проблем закона треба рјешавати прије тога. За најновију политичку кризу, Продановић признаје да је излаз из ње тешко предвидјети.

– Ово је дефинитивно највећа политичка криза. Једно од рјешења могло би да буде ако би се постигла сагласност у ПИK о томе да се овај закон не примјењује, а да политички актери дођу до рјешења прихватљивог за све, у смислу измјена Kривичног закона БиХ. Али, да се смање доживљаји у смислу сталног конфронтирања о питањима о којима немамо апсолутно ни приближно сличан став. То се прије свега односи на прошлост. Паралелно с тим требамо радити на питањима која би нам створила амбијент за будућност, гдје нико никога не би прегласавао и нико не би био понижен и поражен. Такав приступ би, рецимо, могао да буде на кључним питањима од европског интереса, под претпоставком да европски партнери не држе БиХ годинама у неизвјесности. Мислим на добијање статуса кандидата или још горе ако добијемо статус кандидата, да десетинама годинама чекамо на рјешење – каже Продановић за Српскаинфо.

Такође, додаје наш саговорник, ако политичари из ФБиХ желе будућност БиХ, онда треба озбиљно да мисле о регионалном увезивању.

– Потпуно је неразуман став кључних политичара из ФБиХ о иницијативи Отворени Балкан. Она је од интереса за све у БиХ. Противљење тој иницијативи је додатни аргумент за заоштравање односа и сумњичавост – закључује Продановић.

Топић: Све се завршавало буком

Политичка аналитичарка из Бањалуке, Тања Топић, сматра да су ефекти бојкота институција БиХ до сада били готово никакви. Kако каже, све се завршавало буком, галамом, повишеном политичком температуром и подизањем тензија у БиХ, као и закључцима НСРС који су завршавали прекривени прашином у ладицама.

– Сада видимо да Kристијан Шмит учествује на Бледу на форуму. То је знак да га државници регије не сматрају туристом нити гостом у пролазу, већ високим представником. На крају, он представља БиХ, што мислим да је прилично јасна порука чак и из регије, не само из међународне заједнице западне провинијенције. Чини ми се да ни сада не постоји јасна излазна стратегија из овог догађаја тако да је питање ефекта посљедњег бојкота врло упитно – каже Топићева за Српскаинфо.