Синоћ у Београду отворена изложба Милоша Поповића
Извор: ФИЛТЕР
Синоћ је у Београду, у вили Краља Петра I, отворена изложба академског сликара из нашег града, Милоша Поповића. Изложба ће бити постављена до 30. октобра.
Ово је Милошева шеста самостална изложба, а прва у Београду. Он је прије отврања изложбе изјавио да је велики број ствар које га вежу за овај град и изразио задовољство што има прилику излагати у Београду.
Београдској публици представио се циклусом слика ”Простор тишине” – 11 слика рађених техником уље на платну, а које је прије тога имала прилику да види и публика у Сарајеву, Требињу и Бања Луци.
Да је изложба већ на отварању оставила утисак на публику потврђују и ријечи београдска скулпторке Јелене Божовић Ђорђевић која је оштрим умјетничким оком примјетила ”истинске ликовне вредности” Милошевих дјела:
”Ликовну поставку ”Простор тишине”, можемо дефинисати као изложбу слика изведених традиционалним ликовним техникама, где је и сликарски мотив универзална ликовна тема, док визуелни идентитет слике задржава нешто апсолутно савремено. Парадигма отуђености, својствена данашњем друштвеном поретку, атмосфера тишине у ери „буке“, наслањање на истинско ликовно уметничко дело у времену у којем, чини се, недостаје истинитости у свим друштвеним дисциплинама, есенцијални су квалитети Поповићевих слика. Kоресподенција истинских ликовних вредности и атмосфере савременог нихилизма наводе реципијента да ове слике доживи као „озбиљну уметност“. Та „озбиљност“ у Милошевим сликама резултат је дугачког ликовног процеса и озбиљног, одговорног приступа у изради једног уметничког дела, док избор тема и умешност интерпретације психолошких тишина човекове душе још више наглашавају наведени квалитет ове поставке.
Kада сам први пут видела Милошева платна нисам могла да се отмем утиску да их је реализовао зрео уметник, зрео човек, да је то рад уметника познијих година у најзрелијој стваралачкој фази, а онда сам упознала и уметника – младог човека, на почетку стваралачког живота. Тад сам видела да је та „озбиљност“, како у ликовном извођењу, тако и избором мотива и невероватном дару стварања нестварних атмосфера на сликарском платну, уметник сам, то је Милош – млад – стар, ванвремен – савремен, класичан – модеран.”