Поскупљења убједљиво воде у трци са платама

Извор: Глас Српске

Талас поскупљења није заобишао готово ниједан производ у Републици Српској, од горива, преко техничке робе и грађевинског материјала, до основних животних намирница, чије су просјечне цијене за посљедњих пет година драстично скочиле.

Тако је, према подацима Завода за статистику РС, јестиво уље у августу 2016. године у просјеку коштало 2,23 КМ по литру, а данас износи 2,98 КМ. Грађани у Српској на прсте једне руке могли би набројати оно што није поскупјело за ових пет година, па се драстична поскупљења могу уочити и приликом куповине поврћа јер је просјечна цијена килограма купуса у 2016. години била 0,54 КМ, а прошлог мјесеца достигла је чак 1,38 КМ.

Поскупљења нису заобишла ни намјештај, лијекове, гардеробу, па чак ни услуге фотокопирања и прања аутомобила.

У односу на вријеме прије пет година, и плате и пензије у Српској су такође отишле нагоре, али како кажу заштитници права потрошача, поскупљења у тој трци носе титулу сталног побједника.

Извршна директорица Удружења грађана “Дон” из Приједора Муриса Марић каже да су константна поскупљења огроман удар на џеп грађана који ионако имају танка примања.

– Морају се увести ограничења у маржама јер само на тај начин може се стати у крај дивљању цијена – казала је Марићева за “Глас”.

И предсједник Удружења потрошача “Звоно” из Бијељине Јован Василић каже да раст цијена не прати раст плата, а пензија још мање.

– Поставља се питање како људи уопште састављају крај с крајем – каже Василић.

Стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката Републике Српске Божана Радошевић за “Глас Српске” истиче да поскупљење горива диктира и пораст цијена осталих производа и услуга, али да се, када дође до појефтињења нафтних деривата, корекције осталих цјеновника по правилу не дешавају.

– Прошле године имали смо примјер када је гориво значајно појефтинило, а то нису пратиле цијене осталих производа, као што је случај када гориво поскупи јер се одмах деси ланчани раст цијена свих врста робе – казала је Радошевићева.

Како наглашава, евидентно је да цијене у Српској стихијски и неоправдано расту, што потврђује и податак да је синдикална потрошачка корпа за август достигла чак 1.935 КМ.

– У свим сегментима осјетимо раст цијена, али највише се осјети у дијелу свакодневне потрошње животних намирница, те су трошкови прехране достигли износ од 747,70 КМ, становање и комуналне услуге 560 КМ, одржавање домаћинства 108 КМ те одјећа и обућа 143 КМ – казала је Радошевићева.

Економиста Александар Љубоја каже да су усљед развоја неолибералног модела капитализма који се куне у тржиште, а који је, како наглашава, најмање тржишан, управо шпекулације великих мултинационалних компанија један од основних разлога за повећање цијена.

– Једним дијелом имамо и утицај пандемије и пуцање ланаца снабдијевања те недостатак робе, гдје произвођачи користе прилику да робом која се тражи дижу цијене и уцјењују купце – казао је Љубоја. Како додаје, када је ријеч о прехрани, битан фактор “играју” елементарне непогоде које се дешавају широм свијета, јер произвођачима се на тај начин пружа прилика да усљед недостатка робе на тржишту повећају цијене.