Лажни мед се шири тржиштем у БиХ

Извор: Независне новине

Пчелари у Босни и Херцеговини, осим проблема са слабим приносима, велики проблем имају и зато што на тржишту у БиХ има много фалсификата, односно патвореног меда.

Пчелари су на друштвеним мрежама у пчеларским групама упозорили ових дана да су се на тржишту широм БиХ по продавницама, пијацама па чак и појединим тржним центрима појавиле повећане количине меда сумњивог поријекла, који не испуњава услове за људску употребу те као такав само може нанијети штету организму.

С тим у вези, пчелари су започели акцију информисања бх грађана о масовној појави такозваног патвореног меда.

Kако се наводи на једној страници на друштвеним мрежама која окупља бх. пчеларе, а коју прати више од 20.000 корисника, ништа у овом случају не би било толико чудно да претходна, а и ова година није била толико лоша по питању меда да је као такву не памте чак ни најстарији пчелари, а ни неколико година уназад није било за похвалу када је у питању производња меда.

Из Инспектората РС кажу да Ветеринарска инспекција РС сваке године у оквиру Плана праћења резидуа врши контроле и узорковање меда код примарних произвођача, а у циљу откривању евентуалног кориштења забрањених супстанци (хормона) и недозвољеног лијечења.

Додају да, када је ријеч о увозном меду, контроле се врше у вањскотрговинском промету.

“Према подацима сектора Инспекције за храну о извршеним контролама за прво полугодиште ове године, преко граничних прелаза на којима надзор врши Инспекција за храну РС увезено је свега 14 пошиљки меда и других пчелињих производа.

Системом процјене ризика вршено је узорковање меда за лабораторијске анализе и сви узорци су оцијењени као исправни.

Међутим, морамо напоменути да овај орган не располаже подацима о увозу преко граничних прелаза у ФБиХ и произвођачима са подручја ФБиХ, што је посебно значајно с обзиром на то да је кретање робе између ентитета слободно и без административних контрола”, навели су из Инспектората РС.

Истичу да је Републичка инспекција за храну протеклих дана трагом одређених информација циљно узорковала мед у малопродаји, од три произвођача са подручја ФБиХ, гдје су прве лабораторијске анализе показале да је у сва три случаја ријеч о патвореном меду.

Истичу да је мониторинг меда потребно једнообразно провести на територији БиХ, на начин да у складу са својим надлежностима исти проведу инспекторати ентитета и Брчко дистрикта.

Из Инспектората Републике Српске потрошачима препоручују да мед купују искључиво код регистрованих произвођача и апелују да пријаве инспекцији све случајеве у којима имају сазнања да лица продају мед сумњивог квалитета, без декларација и ван продајних мјеста.

Из Федералне управе за инспекцијске послове “Независним” су казали да је ова институција 30. јула запримила анонимни допис у вези с медом који не одговара прописаном квалитету, без пратећих лабораторијских налаза.

“Инспекцијске активности по наведеном допису су планиране у другој половини септембра и даље.

Напомињемо да је Федерална ветеринарска инспекција у овој години већ вршила контроле квалитета меда, при чему је из промета повучено 39 паковања меда, а у надзорима су изречене прекршајне санкције према Закону о заштити потрошача за продаваче меда и према Закону о инспекцијама за пунионицу меда”, стоји у одговору из Федералне инспекције који потписује Нермин Смајлагић, главни федерални ветеринарски инспектор.

Сејо Дељо, предсједник Савеза пчелара ФБиХ, за “Независне новине” каже да је мед производ који се у свијету највише патвори, фалсификује.

“Упорно водимо борбу против тог патвореног меда. Борба је тешка и дуга, има резултата, али је нисмо до краја довели и због тога апелујемо да људи мед набављају од сигурних, провјерених пчелара, најбоље је директно на прагу код пчелара. Имамо анализе, такмичења, имамо правилнике о квалитету меда, а у Федерацији је донесен и Закон о пчеларству. Нажалост, меда је увијек било поред пута или на пијацама. Драго ми је што се отворила та тема. Што се тиче продавница, оне су правна лица и ту је одговорна инспекција”, рекао је Дељо.

Боре се, истиче, кроз јавне наступе, лобирање.

“С инспекцијама сарађујемо јер имамо обавезу, сваке године дајемо мед на анализу, али и инспекција је заузета другим производима, јер мед дође у четвртој-петој категорији, иду прво млијеко, месни производи, онда друге намирнице, па потом мед”, казао је Дељо.

Дамир Барашин, предсједник Удружења пчелара Републике Српске, за “Независне” такође истиче да има доста фалсификованог меда.

“Значајније инспекцијске контроле проводе се уназад неколико година, а почело се са контролом када је финансирао УСАИД и тад се видјело да је велики број узорака, мислим око 80 одсто узорака меда било неисправно. Нисам склон да то тако гледам, јер се и јавност плаши тим и зато што добар дио тих узорака није био само правилно декларисан. Нешто се водило као ливадски мед, а није био ливадски. Свакако да има мјеста за инспекцијске контроле”, казао је Барашин.