Др Весна Арсић Пејић о можданом удару

Извор: ЈЗУ Болница ”Србија”

Доктор Весна Арсић Пејић, специјалиста неурологије, каже да је мождани удар нагло настали поремећај узрокован поремећајем мождане циркулације који траје дуже од 60 минута.

„Услијед недостатка хранљивих материја и кисеоника долази до престанка функционисања одређених група можданих ћелија што се клинички манифестује испадом оних функција за чије су извршење оне одговорне“, нагласила је др Арсић Пејић.

Она је појаснила да у зависности од начина настанка, мождани удар може бити исхемијски или хеморагијски. Акутни исхемијски мождани удар (АИМУ) је знатно чешћи и настаје у 75 до 80 одсто случајева. Јавља се као посљедица оклузије крвног суда тромбозом или емболизацијом. Хеморагијски мождани удар се јавља у 20 до 25 одсто случајева, а посљедица је интракранијалног изливања крви. Најчешће настаје као посљедица дуготрајне хипертензије и/или промјена у зиду крвних судова.

„Фактори ризика који могу да доведу до настанка можданог удара се дијеле на оне на које се не може утицати, а то су пол, раса, наслијеђе, старост и на оне на које се може утицати, а то су хипертензија, дијабетес мелитус, пушење, дислипидемије, фибрилација преткомора и други кардиолошки поремећаји као што је гојазност, физичка неактивност, употреба алкохола, употреба оралних контрацептива“, истакла је др Арсић Пејић.

Специјалиста неурологије је нагласила да мождани удар настаје због недовољног дотока крви у нервно ткиво које је осјетљиво на исхемију. Узроци исхемијског можданог удара су тромбоза или емболија артеријског крвног суда и карактерише га нагли почетак и брзи развој неуролошких симптома. Симптоматологија зависи од тога који крвни суд је зачепљен, односно у ком региону мозга настаје инфаркт.

Најчешћи симптоми који се често могу предвидјети од околине су слабост моторних функција или трњење једне половине лица или тијела, изненадна појава вртоглавице са немогућношћу ходања и стајања која је праћена нагоном на повраћање и повраћањем, а погоршава се промјеном положаја главе или тијела или физичким напором, наводи др Арсић Пејић.

Додаје да су симптоми и нагле појаве главобоље, најчешће са почетком у потиљачном предјелу које могу бити праћене појавом слабости појединих дијелова тијела, измјеном стања свијести, отежано изговарање појединих ријечи са немогућношћу говора или неразумјевањем туђег говора и поремећајима вида као што су појава дуплих слика, потпуни губитак вида на једном или оба ока, сужење видног поља.

Хеморагијски мождани удар се манифестује истим симптомима и знацима као и АИМУ, при чему симптоми код хеморагијског можданог удара већ на почетку достижу свој максимум. Стање свијести је често поремећено, могу се јавити и епилептички напади, а болесници често имају јаку главобољу, фотофобију, бол у врату, мучнину и повраћање.

„Најранији дијагностички поступци би требало да дају одговор на питање да ли се ради о АИМУ или хеморагијском можданом удару, те да ли је болесник за тромболитичку терапију, за шта је код већине болесника довољан неуролошки статус и ЦТ преглед мозга, уз основне лабараторијске анализе, прије свега вриједност гликемије и евентуално фактори коагулације, ехо срца, допплер крвних судова врата и магнетна резонанца мозга“, нагласила је др Арсић Пејић.

Сви болесници са АИМУ захтијевају ургентно лијечење у јединицама за мождани удар. Примјена тромболитичке терапије унутар четири до пет сати се препоручује код АИМУ уколико су испуњени одговарајући критеријуми и нема контраиндикација.

Kод свих осталих пацијената са АИМУ се примјењује антиагрегациона терапија уз друге мјере секундарне превенције можданог удара и регулисање фактора ризика. Антикоагулатна терапија, антитромбоцитни лијекови и тромболитичка терапија су контраиндиковани у лијечењу хеморагијског можданог удара, закључује др Арсић Пејић.