Гљиварима остале празне корпе

Извор: Глас Српске

Корпе гљивара широм Српске празне су још од прошле јесени, а сакупљачи кажу да не памте лошију сезону у посљедњих десет година, јер због суше гљиве није било ни за лијека, а тренутну ситуацију могла би поправити једино киша.

Како истичу ни купци немају разлога за оптимизам јер ће вјероватно доћи до поскупљења ових шумских плодова, с обзиром на то да танка понуда доводи до раста цијена.

За успјешан раст шумских гљива јесен је најбоље годишње доба, тада нису честе климатске промјене, нема јаких врућина и исушења земље, а гљивама осим влаге и умјерене температуре ништа више није потребно. Да су гљивари у Српској ове године остали кратких рукава, потврђује за “Глас Српске” и инструктор гљиварства Боро Марић из Центра за посјетиоце Пецка.

– Ово је најгора година од када идем у гљиве, суша је учинила своје. Надамо се да ће их бити крајем септембра и у октобру, али је потребно доста кише и влаге – казао је Марић, додајући да се неке врсте беру и по зими, испод снијега.

Како објашњава, прошле године у ово доба су брали вргање којих је било свугдје, а сада у шумама у близини нема ниједне гљиве.

 – Лоша сезона може се окренути на добро, у зависности каква ће бити јесен, која и јесте њихово доба. Али увијек смо и током љети брали гљиве, а ове године ништа. Од прошле јесени немамо шта убрати – казао је Марић.

Подручје Мркоњић Града, како Марић каже, најбоље је истражено, а пронађено је чак око 2.000 врста гљива.

– Могуће је да их толико има и у другим подручјима али нико није довољно истраживао. Неки крајеви су потпуно пасивни – казао је Марић.

Власник фирме “Смрчак” из Зворника Миладин Мијатовић казао је за “Глас” да такође не памти лошију сезону гљива и да цијене зависе од потражње.

– Цијена се може у дану промијенити три пута, на њу утичу понуда, потражња и квалитет гљива. Тренутно нема гљива и нема цијена – казао је Мијатовић.

Ни они који траже тартуфе ову годину неће памтити по добром, што потврђује и тартуфар Мијодраг Вуковић, који каже да је дуготрајна суша оставила дубок траг.

– Овогодишња сезона је испод свих очекивања, неупоредиво лошија од прошле године. Ипак тартуф је нешто жилавији, па је лакше издржао сушу зато што је везан корјеним системом за дрво носиоца тартуфа и од њега може да црпи дио влаге, те је тако и много отпорнији од дивљих самониклих гљива – казао је Вуковић.

Како објашњава, тартуфи трају током читаве године и свако годишње доба носи своју врсту, истичући да немамо велика налазишта овог блага из природе, па не можемо да утичемо на глобално кретање цијене.

Међутим како каже, онај ко жели може да их нађе у шумама широм Српске,  али је поред воље и љубави за овај посао неопходно имати добро обученог пса.

Обука

Боро Марић каже да се у Пецкој већ 20 година одржава школа гљиварства послије које полазници могу сами да иду у бербу.

– Имамо врхунског едукатора са којим прођемо теоретски дио, микроскопирање, разликовање јестивих од нејестивих врста, затим идемо на терен и онда на крају долази кулинарски дио, гдје их спремамо. Обука “Од петка до недјеље” се одржава посљедњи викенд у септембру и прва два у октобру – казао је Марић.