Ћосић: Без патетике и популизма, искрено и отворено

Извор: ФИЛТЕР

Градоначелник Источног Сарајева се, након нешто више од шест мјесеци од преузимања дужности, на званичној фејсбук страници обратио суграђанима.

Како је навео, жеља му је да са свима подијели своја размишљања и као политичар и као човјек, народски, без патетике и популизма, искрено и отворено.

Обраћање преносимо у цјелости.

Драги суграђани, пријатељи и познаници,

Најбоље би било да можемо сви попити кафу и испричати се, али је то просто немогуће па сам одлучио да на овај начин, након шест мјесеци од преузимања дужности, на осмини мандата, са вама подијелим нека своја размишљања и као политичар и као човјек, народски, без патетике и популизма, искрено и отворено.

Као што каже стара пословица – нема дрвета без гране, ни човјека без мане, па тако сигурно да ни ја нисам без грешке ни као политичар, ни као човјек. Наравно да је током досадашњих мандата било ситуација у којима се могло боље одреаговати, у којима се могла боља одлука донијети, у којима нисам испунио нечија очекивања. Али, вјерујте, заједно са својим тимом, трудио сам се максимално да урадимо нешто квалитетно, да допринесемо нашој општини, а сада нашем граду и свим општинама које га чине. Неке ствари које су резултат тог труда сви већ виде, а неке су урађене, али ће се корист од њих тек показати јер је ријеч о дугорочним плановима и пословима.

Радили смо, радимо и даље, много енергије улажемо да Источно Сарајево буде добро мјесто за живот, да сачувамо постојећа и привучемо људе који могу да отворе нова радна мјеста. Није то лак посао у оваквој земљи, пуној политичке нестабилности и небројено супротстављених политика и интереса, али покушавамо.

Заиста желимо и дајемо себе у намјери да урадимо нешто за наш град и наше људи, који због своје жртве у протеклом несрећном рату и послије њега у сваком смислу заслужују нормалан живот за себе и своју породицу. И то смо доказали својим радом свих ових протеклих година. Уз све пропусте, доказали смо. И то сви виде.

Види се Трг Републике Србије, види се нова зграда Болнице „Србија“, виде се нове улице, виде се паркови, излетишта, боримо се да заштитимо оно што нам је природа дала кроз парк природе „Требевић“, на којем озбиљно радимо. Видјеће се и јединствена туристичка понуда Источног Сарајева, видјеће се језеро и релакс зона око њега, позориште, зграда Ректората и Музичке академије, објекат ДИФ-а на Палама, да не набрајам даље. Боримо се да у сваку нашу општину донесемо пројекат од суштинског значаја.

И управо због свега тога ми није јасна количина злобе, малициозности, жеље која се увукла у наше друштво – да се све проблематизује и критикује. Када смо се претворили у људе који ни у чему не виде добро, којима се дан сведе на критику свега и свачега, а да нисмо ни покушали сагледати чињенице? Зар смо стварно постали народ који на основу лажних прича и наручених наслова у медијима креира своје мишљење, без икаквог промишљања? Како то да смо постали добри једино у осуди, у проналажењу лошег у свему око нас? Како то да вјерујемо нечијим ријечима, а не својим очима?

Неко ће рећи да нас је лош систем претворио у то, али нећу то да прихватим. Систем сам по себи не може бити лош, он је скуп појединаца и какви су појединци такав је и систем. Систем нису само политичари, систем смо сви ми, људи. Ако ми дозволимо да нас лоши покваре онда смо ми криви, а не ти лоши. Готово сваки дан по интернет порталима и страницама на друштвеним мрежама гледам мржњу, злобу, осуду, коју прати потпуна неинформисаност. Гледам лажне профиле који су креирали лоши људи којима циљ не може бити добро. Да им је циљ добро не би се крили иза лажних профила. Ономе коме су намјере чисте не треба тама у коју ће се скрити.

Источно Сарајево није велики град, сви се ми мање-више знамо. Сви ми знамо ко су били ти лоши, а ко су данас. Не смијемо им дозволити да нас затрују својом мржњом, да ми изгубимо вољу да се боримо и градимо свој град зато што је некоме интерес да сваку добру причу опструише, да би послије остварио неку своју корист. Знам, много је неправде на овоме свијету, али то не смије бити разлог да се предамо.

Што се мене тиче, радићу и даље најбоље што могу, до када могу. Када не будем могао доћи ће неко други. Али да им дозволим да све упрљају – то нећу ни као човјек ни као политичар. Борићу се колико је у мојој моћи, а моја моћ зависи од вас, сваког појединачно. Када се уморим или људи одлуче да је од мене доста онда ћу и отићи. О томе неће одлучивати плаћени медији, лажни профили који ће покушати да упрљају и ове моје мисли подијељене са вама, као ни разни шумски и друмски разбојници обучени у одијела.

Свако добро вам желим, идемо даље, радимо за наш град!