Шмит: Политичка клима у БиХ је прегријана, али слиједи хлађење

Извор: Глас Српске

Њемачки политичар Кристијан Шмит преузео је јуче од Валентина Инцка дужност високог представника међународне заједнице најавивши спровођење реформи које би биХ омогућиле чланство у ЕУ, а за „Глас Америке“ каже да, „када говоримо о политичкој клими у БиХ, температуре брзо расту“.

-Видим прегријавање, а обично након тога слиједи хлађење. Миран разговор није могућ током таквог прегријавања, а искуство показује да тада није могуће доносити оптималне одлуке. Сматрам да у БиХ у цијелости требам разговарати о важним темама за земљу, што, такође, подразумијева моју, али и улогу међународне заједнице. Све су то питања која се у оквиру правних оквира дају брзо ријешити, тако да се тиме не бих замарао – истакао је Шмит.

Додао је да је за легитимност обављања задатака које је међународна заједница пренијела на њега те да ће то и чинити.

– Од тога полазим и заиста сам оптимиста да када се температуре смање да ћемо бити у прилици разговарати о важним питањима. Мислим на одлуку суда „Сејдић-Финци“, измјене Изборног закона, али и цијели низ инвестиционих питања тема које се вежу за законодавство. Доста тога је на столу и ријеч је о томе шта морамо учинити и на који начин, а не о некаквој изборној кампањи – нагласио је Шмит.

Додао је да Изборни закон треба бити побољшан и измијењен.

– Избори се морају и требају одржати, тако да је то уједно и напомена, у смислу да мора постојати договор. Наравно да неће постојати Изборни закон гдје ће једна страна бити задовољна 100, а друга само 20 одсто.То можда и није добро за све, међутим, све су то потешкоће демократије, а демократија значи институцијски компромис. Ако постоји спремност на компромис, онда се налази рјешење – истакао је Шмит.

Коментаришући закон о забрани негирања геноцида који је пред свој одлазак наметнуо Инцко, рекао је да су ставке у закону дио 14 услова који се вежу за приступање БиХ Еуропској унији.

-Мене не изненађује сам закон, већ цијела дискусија која се развила у вези тога. Нико нема право, како се инсинуира, да одговорност приписује Републици Српској. Овдје говоримо о индивидуалним дјелима која су почињена и она се морају процесуирати индивидуално. Као неко ко долази из земље која је процесуирала таква кривична дјела, дао бих препоруку да најприје морамо имати поштивање за мртве, а друго, морамо гледати у будућност која доноси мноштво изазова којима се требамо бавити. Тако да, заиста сам изненађен интензитетом ангажмана и бављења овом темом – подвукао је Шмит.

Наглашњава да, умјесто тога, морамо гледати ка напријед, а никако то не можемо приписивати цијелој једној етничкој групи или земљи.

-То није прихватљиво – упозорио је и додао да је Инцков закон објављен у Службеном листу БиХ и односи се на цијелу земљу.

-Имам повјерење у правосуђе да ће се бавити тиме – каже Шмит.

Међународни интерес

Када је ријеч о интересима Сједињених Америчких Држава и Њемачке, наглашава Шмит, ријеч је о цјелокупним интересима међународне заједнице, о томе да се треба наставити развој БиХ као одрживе демократије.

– Нажалост, током посљедњих година смо имали веома мали напредак, што никако није добро. Међутим, консилација се побољшала. Ситуација у БиХ захтјева много више од пуког дипломатског језика – говоримо о повезивању средстава како бисмо постигли циљеве – каже Шмит.