Препоруке педијатра за терапију цријевних вирусних инфекција

Извор: ЈЗУ Болница ”Србија”

Специјалиста педијатрије-субспецијалиста дјечије пулмологије, доктор Тамара Ивановић каже да су најчешћи разлози за посјету педијатру у љетним мјесецима цријевне вирусне инфекције. Главни симптоми су пролив, повраћање, повремено повишена тјелесна температура.

Напомиње да ови симптоми могу бити различитог интензитета и могу изазвати забринутост родитеља, али већина њих спонтано пролази у року од неколико дана до двије недјеље. Основни циљ терапије цријевних вирусних инфекција је спречавање дехидрације или надокнада течности уколико се дехидрација развила.

„Дехидрација може бити блага, умјерена и тешка. Знаци благе дехидрације су суве уснице и жеђ. У умјереној до тешкој дехидрацији видљиви су подочњаци, сув и обложен језик, оскудно мокрење, при чему је пелена сува или дијете ријеђе мокри, а мокраћа оскудна и тамнија, ушиљен нос, мањак суза код плача, убрзан пулс и поспаност. Тешка дехидрација захтијева неодложно болничко лијечење“, нагласила је др Ивановић.

У случају благе дехидрације лијечење се спроводи у кућним условима и ријетко је потребан одлазак доктору. Најважније је да дјетету надокнађујете течност и пратите његово стање, појашњава др Ивановић. За надокнаду течности, др Ивановић каже да је најбоље користити стандардизовани раствор оралних дехидрацијских соли, тј. течност која садржи глукозу и електролите који се губе проливом и повраћањем.

„Ако након уноса течности дијете поврати, направите паузу од 30 до 60 минута и након тога наставите са постепеним уносом течности“, истакла је др Ивановић.

Специјалиста педијатрије наглашава да ако се ради о одојчету на природној исхрани, обавезно је да наставите са дојењем. У случају да дијете повраћа, подоји требају бити учесталији и краћи. Ако је дијете на адаптираној млијечној формули, савјетује се замјена са формулом без лактозе.

„Уобичајено је да дјеца са цријевном инфекцијом немају апетит. Уколико дијете одбија храну, посебно у првих 24 сата болести, немојте га присиљавати да једе. Ако дијете жели и може јести, савјетују се прије свега сложени угљени хидрати, а то су рижа, пшеница, кромпир, немасно месо, као и банана. Избјегавајте масну и зачињену храну“, нагласила је др Ивановић.

„У терапији се препоручују пробиотици и антипиретици за снижавање повишене тјелесне температуре. Давање лијекова који смирују мучнину и повраћање (нпр. Реглан) код дјеце се не препоручују. Антибиотици, такође немају мјесто у лијечењу цријевних вирусних инфекција“, закључује доктор Тамара Ивановић.