Миливоје Јанковић из Сокоца припремио “Мали атлас, великог свијета”, вјерује да ће донатори помоћи штампање

Извор: Срна

Сокочанин Миливоје Јанковић припремио је материјал за три засебне књиге, али му недостају средства за штампање, па живи у нади да ће се наћи донатори који ће помоћи да три нова наслова дођу до читалаца.

Најновију је насловио “Мали атлас, великог свијета” која је, како каже Срни, специфичан приручник у коме су на једном мјесту сажети сви најбитнији географски подаци из цијелог свијета.

“Идеја да прикупљам најзанимљивије податке о планети Земљи и објединим их у једној књизи представља носталгију за професорским данима, када сам у гимназији предавао географију, предмет који је данас све мање заступљен у средњошколском образовању и о коме се сва мање зна, иако је мноштво географских појмова доступно на интернету”, нагласио је Јанковић.

Он је увјерен да се путем друштвених мрежа данас могу пронаћи многи подаци које он наводи у свом материјалу, али не и на једном мјесту, како је замислио свој “Мали атлас, великог свијета” из кога жели да уче млади.

Планирао је, каже, да у његовом “малом атласу” буде штампано 13 физичко-политичких карата, шест скица и више од 50 фотографија најзанимљивијих географских појмова, свјетских и природних чуда.

Јанковић је, додао је он, посебно издвојио неке локације у свијету, држећи се начела од мањег ка већем, при чему је полазио од знаменитости од најмање државе Ватикана, затим Свете Горе до највећих свјетских заједница.

Посебно је обрадио, тврди, свјетска чуда природе, као што су водопади, почевши од од највећег Анђеловог на 979 метара, до Скакавца на Перућици и истоименог на Озрену /БиХ/.

Пажњу читалаца, нада се, привући ће појмови као што су мало вулканско острво Чеџу у Јужној Кореји на коме живи 600.000 становника и Стона планина у Јужној Африци, те комплекс пећина Бародла-Домица у Мађарској и Словачкој, преко низа других у свијету до Орловаче и Новакове Пећине на Романији.

За овај приручник ће бити урађена стручна рецензија, а штампан је само у пар примјерака да би аутор показао потенцијалним донаторима како треба да изгледа његов “Мали атлас, великог свијета”.

Како се у атласу налазе све заставе свијета, истиче Јанковић, на насловној страни је застава Републике Српске, Србије и Русије са грбовима.

Јанковић је, каже, прије шест година припремио материјал и за књигу о роду Јанковића из села Решетница код Сокоца у којој је прикупио много података о њиховој историји прије доласка са Дробњака седамдесетих година 18. вијека на Гласинац, за чије штампање му, такође, надостају средства.

Он тврди да наслов књиге “Јанковићи – од Дурмитора до Романије – од Дробњака до Гласинца – од Комарнице до Решетнице” симболизује у најкраћем историјски пут ове фамилије.

“Ту је и мноштво података о родовским везама са другим фамилијама из родовске групе Коњокрада, који старином потичу од братства Косовчића са подручја Старе Херцеговине, односно Црне Горе и славе Ђурђевдан и Савиндан”, истиче Јанковић.

Као дугогодишњи просвјетни радник, резервни војни старјешина и пуковник Војске Републике Српске дуго у себи тајио бригу да не падне у заборав историја његовог рода Јанковић и био вођен мотом “Да би знали куда ћемо даље, морамо знати одакле смо кренули”.

Како би пензионерску доколицу испунио креативним радом, Јанковић је одлучио да сачини породично стабло и младим нараштајима своје, али и других фамилија које имају исти родовски коријен са братством Коњокради, из којих су настале лозе Ђурјановћ и Омакаловић, остави податке о поријеклу, те је прикупио материјал и укоричио га, вјерујући да ће наћи средства за штамапње.

Јанковић је, каже, годинама у слободно вријеме писао текстове, афоризме, радио укрштенице и сакупио око 30.000 мисли и изрека, сврстао их у 700 појмова и тај материјал припремљен је за 1.000 страница треће књиге коју планира штампати под насловом “Мала збирка великих промисли”, уколико би нашао донатора, како би се сви резултати његовог вишегодишњег истраживања и сакупљања материјала појавили се пред читаоцима.