Зашто БиХ није дио “Отвореног Балкана”?

Извор: РТРС

Поште Србије и Сјеверне Македоније потписале су Протокол о пословној сарадњи, што је почетак практичне примјене иницијативе “Отворени Балкан” , коју су у Скопљу најавили лидери Србије, Сјеверне Македоније и Албаније.

До 2023. године између три земље за слободно кретање људи, робе и капитала не би требало да постоје границе.

Већ сада се, кажу привредници у овим земљама, осјећа другачија пословна атмосфера.

Зашто БиХ није дио те иницијативе, нашим економистима и аналитичарима није јасно, када су потенцијални добици, али и губици већ сада очигледни.

Олакшан и унапређен проток робе, производа, унапређење административне и техничке инфраструктуре на кључним граничним прелазима, смањење нецаринских баријера и чекања, унапређење трговинских веза, убрзавање развоја региона.

– Ми ћемо у овом моменту бити мање конкурентни у односу на привреднике из Србије, Сјеверне Македоније и Албаније, то ће такође утицати на процесе који се овдје дешавају, имамо потражњу за возачима, нашим возачима је преко главе чекање на границама и због тога одлазе на тржиште и налазе лако посао у ЕУ – каже Горан Рачић, предсједник Подручне привредне коморе у Бањалуци.

– Ова је иницијатива јако добра и мислим да би БиХ могла имати велике користи јер је БиХ највише заостајала у том економском развоју, равоју технологије и осталом – рекао је Милош Шолаја, професор на Факултету политичких наука у Бањалуци.

Примјера ради, возач из БиХ који превози производе за Србију или Албанију, мораће и даље чекати на граници дан или два док дође на ред за преглед робе и документације. Истовремено возачи из Србије ће моћи и по неколико пута у току 24 часа да оду у Сјеверну Македонију, без икаквих баријера. Због оваквих и сличних примјера, БиХ би могла остати у великом заостатку за земљама региона, посебно када се узме у обзир да Република Српска са Србијом има око 700 милиона евра спољнотрговинске размјене.

– Не знам шта се десило да БиХ нема у том. Обзиром да регион неће тако брзо ући у ЕУ, како је већ очито, оно што је интенција је да се барем пословна заједница потпуно интегрише и да се осигурају потпуне слободе у кретању робе, људи и услуга – рекао је Ахмет Егрлић, предсједник Спољнотрговинске коморе БиХ.

– Оно што знамо јесте да имате фирме у БиХ које функционишу или којима би проширење или повећање тржишта погодовало, имате фирме из грађевинског сектора, имате информатичке фирме. Сасвим сигурно је да ћете имати сегмената или који ће у том случају на неки начин страдати – истакао је Аднан Хускић, политички аналитичар.

Предности “Отвореног Балкана” нису препознале ни Црна Гора и самопроглашено Косово, свако из својих разлога, најприје политичких и наводног страха од “нове Југославије” и политичког утицаја Србије у новоформираном пројекту. Најдаље у негативним оцјенама је отишао премијер самопроглашеног Косова Аљбин Курти који је рекао да “Отворени Балкан” отвара регију за утицај Русије и Кине.

Како ствари стоје, “Отворени Балкан”, за сада ће се односити на Србију, Сјеверну Македонију и Албанију – заживјеће 2023. године, а 2022. ступиће на снагу и међусобно признавање квалификација и радних дозвола ове три државе као и слобода кретања људи и робе и слободан приступ тржишту рада, што би убрзало привредни раст региона.