Да ли су климатске промјене на путу “без повратка”: Све мање времена за одговор на СОС сигнал Земље

Извор: Глас Српске

У вријеме када свијет трпи од најдубљих глобалних поремећаја и здравствене кризе због вируса корона, овогодишњи извјештај Уједињених нација о климатским промјенама дошао је као шлаг на торту, јер су у њему представљени алармантни докази да се природа “распада” по шавовима и да наша планета трепери црвеним упозоравајућим знацима квара њених највиталнијих органа.

Наш однос с природом је одавно у прекиду, биоразноликост на планети се губи алармантном брзином, екстремне и незапамћене температуре пале и жаре, глечери се топе, а пожари и олујна невремена праћена поплавама и ураганским налетима вјетра, харају остављајући иза себе катаклизмичне сцене пустоши и разарања.

Једноставно, начин на који производимо храну и енергију, али и општа небрига према овом што нам је дато на коришћење, довели су свијет природе до границе пуцања, а научници упозоравају на то како је све мање времена да се одговори на овај СОС сигнал планете Земље.

Црвена линија

Скоро све државе свијета својевремено су се сагласиле са циљевима Париског споразума о клими. Те 2015. године договорено је да се покуша кроз смањење емисије угљен диоксида заустави пораст глобалних температура у овом вијеку.

У новом документу објављеном почетком прошле седмице научници међутим наводе како ниједан од ових циљева није испуњен. Међународна агенција за енергетику објавила је да ће људска емисија угљен-диоксида порасти за 1,5 милијарди тона само током ове године, а што је друго највеће повећање у историји. Упозорили су и како су од 1970. глобалне површинске температуре расле брже него у било ком другом педесетогодишњем периоду у протеклих 2.000 година и да ово убрзано и неконтролисано загријавање, или боље рећи прегријавање планете, долази до критичног прага. Они вјерују да ће раст од 1,5 степени Целзијуса на глобалном нивоу бити достигнут већ до 2040. године те да постоје реална опасност да оне порасту за чак три степена.

Посљедице прекорачења ове црвене линије биле би погубне за планету која већ пролази кроз повећан број упозоравајућих екстремних и све учесталијих временских непогода. Да ствари не иду у добром правцу, може се видјети и из податка да је посљедњих пет година било најтоплије од 1850. године, а оне најцрње прогнозе говоре да ће Земља до 2070. доживјети температуре “на којима скоро неће моћи да се живи”. Према тим процјенама, чак више од три милијарде људи би се могло наћи под утицајем тих екстремних температура, готово немогућим за нормалан живот.

Окрутни топлотни талас који је током ове године погодио прво сјевер Америке, Русију и Канаду, а онда и југ Италије и Тунис, а који је живу у термометру подигао чак на 47 степени Целзијуса, на најбољи начин илуструју у којем правцу иде наша планета.

Научници сматрају да ако не буде смањена емисија гасова са ефектом стаклене баште, велики број људи ће се наћи у ситуацији да живи у оваквим и сличним мјестима у којима ће просјечна годишња температура износити више од 29 степени, а вјерује се да је то више од климатске границе у којој су људи бивствовали током посљедњих 6.000 година.

И суше које су се могле догодити само једном у десетак година сада се догађају 70 одсто чешће, а које у критичним подручјима доводе и до несташице воде и готово библијских пожара.

Нула година

Резултати ових истраживања су показали и да се фреквентност комбинације екстремне врелине и влаге удвостручила у неким обалским суптропским регионима. Такви феномени изнова су се проналазили у великом дијелу Индије, Бангладеша и Пакистана, у сјеверозападној Аустралији и дуж обале Црвеног мора. Највиша и потенцијално смртоносна очитавања забиљежена су у Саудијској Арабији, Катару и УАЕ.

Због свега тога и океани ће се загријавати и постати киселији, а планински и поларни глечери ће се наставити топити. Када је у питању пораст нивоа мора, научници су истакли да не могу да искључе могућност да би он могао износити чак два метра до краја овог вијека. Такви исходи, како су рекли, значили би и пријетњу поплавама за милионе људи у приобалним подручјима. Тренутни подаци указују на то да се стопа раста нивоа мора већ скоро утростручила у односу на период од 1901. до 1971.

Свјетски фонд за заштиту природе недавно је упозорио да Јадран, као дио Медитерана, постаје најбрже загријавајуће и “најсланије” море те да убрзано постаје тропско. Навели су да се температура Средоземног мора повећала за око 20 одсто брже од глобалног просјека, а што би на крају могло имати трагичан утицај на екосистем, јер је дошло до угрожавања многих биљних и животињских врста које, ако се овако настави, неће још дуго дијелити планету са нама, јер су на ивици изумирања.

– Закључак је да нам преостаје нула година да избјегнемо опасне климатске промјене, јер оне су већ овдје – поручили су аутори овог извјештаја.

Људски фактор

Тим научника који је “стао” иза овог извјештаја УН, указао је на то и како људске активности од индустријске револуције све више уништавају шуме, мочваре и друге важне екосистеме.

Чак 75 одсто копнене површине Земље без леда већ је значајно промијењено, већина океана је загађена, а изгубљено је више од 85 одсто површине мочвара. Ово уништавање екосистема довело је до тога да је око 500.000 животиња и биљака и 500.000 инсеката једноставно “нестало”. Величина популације сисара, птица, риба, водоземаца и гмазова за 69 одсто је мања од 1970. године. Готово једној од три слатководне врсте пријети изумирање, а све таксономске групе показују већи ризик од изумирања у слатким водама.

Оно што посебно забрињава јесте што та биолошка разноликост игра кључну улогу у снабдијевању храном, водом, енергијом и кључан је за регулацију климе, квалитета воде, загађења, “услуга” опрашивања, контроле поплава и олујних удара.

Најважнији директни покретач губитка ове разноликости било је претварање нетакнутих изворних станишта у пољопривредне површине. Од 1970. ти су трендови великим дијелом подстакнути удвостручењем свјетске људске популације, четвороструким повећањем глобалне економије и десетероструким повећањем трговине. Глобални економски раст у посљедњих 50 година до непрепознатљивости је промијенио нашу планету. Он је имао огромну цијену по природу и стабилност земљиних “оперативних система”, који нас одржавају у “животу”.

Примјера ради, од 1970. наш “еколошки отисак” премашује стопу регенерације Земље и нагриза “здравље планете”. Он се повећао за око 173 одсто и сада премашује биокапацитете планете за чак 56 одсто. Шта то значи па да “људско предузеће” тренутно захтијева 1,56 пута више од количине коју Земља може регенерисати. А колико смо незајажљиви постали вјероватно се може видјети и из информације да се једна четвртина калорија које произведе свијет никада не поједе.

Овај губитак хране и отпад такође доприносе климатским промјенама и он је одговоран за најмање шест одсто укупних глобалних емисија штетних гасова, три пута више од глобалних емисија из авио-индустрије.

Оркани и суше

Логично свих ових климатских промјена није остао поштеђен ни наш регион. Високе температуре током јула и августа, али и олујна времена праћена “мини ураганима” полако, али сигурно постају наша свакодневица.

Према ријечима климатолога и професора на одсјеку за метеорологију на Физичком факултету у Београду Владимира Ђурђевића процеси у атмосфери постају све енергичнији као да је клима на стероидима. Како је појаснио планета је избачена из природне равнотеже, а торнадо који је недавно погодио Чешку вјероватно је најбољи примјер, али и упозорење, да у данашње вријеме нема више климатски безбједних мјеста на свијету.

Објаснио је како су све равничарске области, а посебно ободи Панонске низије, потенцијална мјеста на којима може доћи до појаве оваквих и сличних временских непогода. С њим се слаже и климатолог Жељко Мајсторовић, наглашавајући како је појава “пијавица” могућа на сјеверу БиХ, у Посавини, али и у Херцеговини, ближе мору.

Климатолог и декан Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци Горан Трбић упозорава како сва досадашња истраживања указују на то како на овим нашим просторима сваке године треба очекивати два или три удара јаких орканских вјетрова, све дуже топлотне таласе праћене високим температурама и периоде са екстремном сушом.

Према његовим ријечима, оваквих појава било је и раније, али су оне данас много интензивније и много чешће. Проблематично је, каже, што је дошло до повећања екстрема, који су и главна пријетња човјечанству.

Посматрајући процес климатских промјена и понашање свјетских моћника могли би се закључити да имамо на располагању неколико других планета на којима бисмо могли наставити са животом. Нажалост, још немамо резервну планету, а ову трошимо и уништавамо свакодневно.

Стручњаци су сагласни – да би се избјегла ситуација “без повратка”, потребно је слиједити одредбе поменутог Париског споразуму о ублажавању климе, односно, постепено уводити климатски неутралну зелену економију до средине 2050. Према том сценарију удио обновљивих извора енергије требало би да буде 70-80 одсто у односу на 20-30 одсто извора фосилних горива.

Да ли ће, прије свега, Америка, Кина, Русија, Индија и Бразил коначно реаговати и покушати спасити планету, питање је које им поставља готово осам милијарди људи. Сат откуцава.

Према мишљењу стручњака, због дугог “живота” већине стакленичких гасова у атмосфери повратак на приближно слично стање оном прединдустријском од прије 200 година, под условом да се одмах реагује, могао би трајати најмање до краја 21. вијека. А можда и дуже.

Плућа свијета

Амазонска прашума која има суштинску улогу у уравнотежењу свјетске климе и у борби против глобалног загријавања, већ годинама се налази под ударом “људског фактора”. Само током прошле године нестало је четири милиона хектара шума. Сваког минута нестајала је шума величине три фудбалска терена.